U prošlom tekstu smo prošli kroz istoriju i lepote koje se vide sa površine, ali za nas koji živimo za divlju vodu, prava magija i surova borba dešavaju se ispod površine ovog moćnog dela Dunava.
Đerdap nije voda za lagan pribor, tanke strune i opušteno zabacivanje uz kafu. Ovde Dunav ulazi u uske tesnace Velikog i Malog Kazana, gde dubine idu do neverovatnih 90 metara. Zamisli taj pritisak, te podvodne grebene, procepe i snagu matice koja valja sve pred sobom. Ovo je teren gde se oprema testira do krajnjih granica, a ulov života vas deli od sekunde nepažnje. Ako planiraš da baciš udicu u đerdapske dubine, evo šta te stvarno čeka i kako da se spremiš.
Tekija i som na bućku: Kada zver krene sa 50 metara dubine
Tekija nije bez razloga svetska prestonica alasa. Kada ovde počne sezona i krene čuvena „Zlatna bućka Đerdapa“, zvuk drvenog ili plastičnog alata odjekuje klisurom. Ali nemoj da misliš da je ovo laka zabava.
Taktika i dubina: Ovde somove ne tražiš u plićaku pored panja. Oni leže u dubokim procepima i rupama na 40, 50 ili više metara. Zvuk bućke ih iritira, budi im radoznalost i tera ih da krenu gore, ka površini, pravo prema tvom mamcu.
Pribor: Zaboravi na kompromise. Ovde ti treba jak, krut štap, ozbiljna multiplikatorska mašinica ili stacionarna rola sa vrhunskom kočnicom, i struna koja može da izdrži vuču teretnog voza.
Borba: Đerdapski som nije „baba“ iz mirne stajaće vode. To je čist mišić odgojen u najjačoj rečnoj struji. Kada udari na 30 metara dubine i iskoristi snagu dunavske matice, borba traje satima, a svaki labav čvor ili loša vrtilica znače gubitak ribe.
Džigovanje smuđa: Ples po potopljenim šumama
Kada je izgrađena brana, Dunav je progutao stare šume, sela i obale. Danas je dno oko Donjeg Milanovca i Golupca groblje potopljenih stabala, panjeva i krša. Za prosečnog turistu to je nevidljivo, ali za ribolovca – to je zlatna žila.
Gde je krš, tu je smuđ: Ove potopljene šume su savršeno stanište i zaklon za krupnog, kapitalnog smuđa i ozbiljne štuke. Riba je tu sigurna, ima hrane u izobilju i ne mora da se bori sa najjačom strujom.
Cena uspeha (Kidanje): Ako nisi spreman da pokidaš 10 ili 15 džigova za jedno popodne, Đerdap nije za tebe. Ovde se peca „u stopu“ sa preprekom. Koriste se teške džig glave (često od 30 do preko 50 grama, u zavisnosti od mesta i toka) kako bi uspeo da probiješ struju i spustiš silikonac direktno među grane.
Caka: Koristi offset udice (skrivene u telu silikonca) da smanjiš zapinjanje, ali budi spreman na munjevitu kontru čim osetiš onaj karakterističan, tupi „tup“ na štapu. Ako ga ne odlepiš od dna u prve dve sekunde, smuđ se podvlači pod panj i tu je kraj priče.
Đerdapski šaran: Divljak koji lomi štapove
Ako misliš da znaš kako vuče šaran jer si pecao po komercijalnim revirima i mirnim kanalima, spremi se da promeniš mišljenje. Đerdapski divljak je sasvim druga vrsta zveri.
Pribor za ekstremne uslove: Da bi tvoj mamac uopšte ostao na dnu i da ga matica ne bi odnela u Rumuniju, zaboravi na lagana olova. Ovde se koriste “pljoci” i teška olova od 150, pa i preko 200 grama. Najlon mora biti maksimalno otporan na krzanje jer su stene i školjke na dnu oštre kao žilet.
Strpljenje na maksimumu: Pecanje šarana ovde traži ozbiljno hranjenje mesta i čekanje. Ali kada taj divlji, vretenasti šaran uzme mamac i krene niz struju, imaćeš osećaj da si zakačio torpedo. To su ribe neverovatne snage koje ne praštaju ni najmanju grešku u podešavanju kočnice.
Par reči sa obale: Zakon i dozvole
Pre nego što spakuješ pribor i kreneš na put, sedi i dobro proveri pravila. Kompletan ovaj teren spada pod Nacionalni park Đerdap.
To znači da ti obična jedinstvena dozvola ovde ne završava posao – potrebna ti je doplata ili posebna dozvola za zaštićena područja. Takođe, obrati pažnju na zone mrestilišta i delove gde je ribolov strogo zabranjen tokom cele godine. Čuvari su stalno na vodi, kontrole su rigorozne, a kazne previsoke da bi se igrao sa tim. Zato, sve po zakonu, pa mirne glave na vodu.
Đerdap traži poštovanje. To je voda koja uzima mnogo pribora i živaca, ali kada ti se jednom upiše kapitalac iz ovih dubina, sve ostale vode će ti delovati kao plitak potok.
Bistro na vodi, čuvaj prirodu i vidimo se na Dunavu!
Feeder ribolov na Tisi (Bela riba, mrena i krupna krupatica) Feeder na Tisi nije isto što i pecanje na jezeru ili sporom kanalu. Ovde teče teška voda, nosi travu, a riba je naviknuta na jak tok. Zato ti treba “heavy” ili “extra heavy” pribor. Pribor i sistemi Štapovi: Dužine 3.60\text{ m} ili 3.90\text{ m}, težine bacanja (casting weight) od 120\text{ g} pa sve do 150\text{ g} ili 180\text{ g}. Potrebni su ti jaki, karbonci sa oštrijom akcijom i dobro vidljivim vrhovima (od 3\text{ oz} do 5\text{ oz}) koji mogu da izdrže pritisak vode, a da ne ostanu skroz savijeni u “kiflu”. Hranilice: Zaboravi lagane hranilice. Zbog toka i dubine (koja na Tisi često ide od 5 do preko 12 metara), koristićeš kavezne ili zatvorene hranilice sa otežanjem od 70g do 120g, često sa “kandžama” (stoperima od žice) koje pomažu da hranilica ostane na dnu i da je voda ne kotrlja u krš. Osnovni najlon i predvez: Kao osnovni koristi tanak pleteni najlon (strunu) promera od 0.10\text{ mm} do 0.14\text{ mm} sa “shock leader-om” (mono-predvezom) od metraže debljeg najlona (0.28\text{ mm} – 0.30\text{ mm}) kako struna ne bi pucala na školjkama i oštroj glini. Predvezi idu od 0.14\text{ mm} do 0.20\text{ mm}, dužine od 50\text{ cm} pa do preko jednog metra, u zavisnosti od toga koliko je riba oprezna. Hrana i mamci Tiska bela riba (krupatica, deverika, kesega, a neretko i krupna mrena i šaran) voli tešku, lepljivu hranu koja se ne raspada u srednjem sloju vode, već se polako otvara tek kada padne na dno. Miksuj: Teške rečne hrane (baza sir, rečna keks-baza) sa dosta zemlje (krtičnjaka ili kupovne teške gline) kako bi se dobila masa koja drži mesto. Partikli: U hranu obavezno ubacuj žive mamce (crviće, seckane gliste) i krupne partikle (kuvani kukuruz šećerac, minijaturne pelete, kuvano žito). Mamci na udici: Klasika – snop crvića (beli i crveni kombinovano), “ruža” od hleba (odlična za krupnu krupaticu), sitna crvena glista, ili kombinacija crvić-šećerac (tzv. “sendvič”).
Top Feeder Lokacije na Tisi: Potez oko Taraša i Melenaca: Odlična mesta sa pristupačnom obalom gde se na prelazima u dubinu uspešno pecaju krupna krupatica i deverika. Novi Bečej (kod brane i nizvodno): Zona oko brane u Novom Bečeju je magnet za belu ribu i mrenu, gde kiseonika ima u izobilju, ali zahteva teške hranilice zbog jačeg toka. Knićanin i ušće Tise u Dunav: Izuzetno bogat potez gde se mešaju rečne struje, idealan za krupne tiske deverike i jazove.
Šaranski ribolov na Tisi (Divlji rečni “vretenac”) Šaran sa Tise je čist mišić. Kada se zakači na udicu, borba je brutalna jer riba koristi snagu rečnog toka i odmah bez kompromisa juri u najbliži panj ili podvodno drvo. Lociranje i priprema mesta (Najvažniji korak) Na Tisi ne vredi pecati “na slepo”. Moraš naći spoljnu krivinu reke gde voda dubi dno, odseke gde glina prelazi u mulj, ili zone odmah iznad ili ispod potopljenih panjeva. Hranjenje: Tiski šaran traži obilnu i konstantnu hranu. Mesto se priprema najmanje 3 do 5 dana unapred. Najbolja i najekonomičnija baza je kuvani kukuruz (često “začinjen” belim lukom, anisom ili nekom smrdljivom aromom poput školjke) pomešan sa starim, tvrdim hlebom i stočnim peletima. Pribor: Štapovi od 3.60\text{ m} ili 3.90\text{ m} sa akcijom od 3\text{.5 lb} (libri). Mašinice moraju biti jake, sa preciznom kočnicom i velikim kapacitetom najlona. Zaboravi tanke najlone – ovde se koristi osnovni najlon od 0.35 mm do 0.40 mm, uz obavezan “snag leader” (tonući predvez otporan na habanje od minimum 0.50 mm ili debelu strunu) u dužini od 10-15 metara zbog oštrih školjki kojima su oblepljeni tiski panjevi. Sistemi i mamci Sistemi: Najsigurniji je “Safety bolt” sistem (sa sigurnosnom klipsom). Ako olovo zapne u panju tokom borbe, ono otpada, a ti zadržavaš ribu na štapu. Predvezi se prave od krutog fluorokarbona ili presvučene strune (skin line) kako se ne bi mrsili u toku. Udice moraju biti jake, kovanice, veličine od 2 do 4. Na dlaci: Stari, tvrdi kukuruz (dva ili tri zrna na dlaci), često “podignut” jednim gumenim ili pop-up kukuruzom da neutrališe težinu udice. Takođe, dobro prolaze i tvrde boile sa aromama ribe, mesnog doručka, lignje (Squid & Octopus) ili belog luka, promera 20 mm i više, kako bi se eliminisala sitna bela riba.
Top Šaranske Lokacije na Tisi: Potez kod Titela i Titelski breg: Duboka mesta sa podvodnim odsecima i mnogo krša. Pravi raj za teški dubinski ribolov šarana. Babatovo (kod Elemira): Poznata šaranska lokacija sa dosta potopljenih stabala gde divlji šarani rado prilaze obali u potrazi za hranom. Senta i Sanad (gornji tok): Potezi sa izrazito čistom, oštrom glinom i dubokim rupama gde se kriju kapitalni rečni vretenci koji retko viđaju ribolovce.
Varaličarski ribolov na Tisi (Smuđ, som i bucov) Varaličarenje na Tisi pruža vrhunski adrenalin, a jesen i zima su “špic” sezone, posebno kada je u pitanju smuđ. Ciljane vrste i zone Smuđ (Zander): Tiski smuđ voli kamenjare, prelaze iz plićaka u dubinu, zone oko stubova mostova i takozvane “glinovite stepenice” na dnu. Som: Nalazi se u najdubljim tiskim rupama (limanima) i oko ekstremnog krša, a leti u sumrak izlazi na plića mesta i prelaze gde juri kedere. Bucov: Vlada gornjim slojevima vode, oko špiceva, limana i mesta gde voda pravi kovitlace. Taktika i varalice Džigovanje (Smuđ i som): Ovo je tehnika broj jedan na Tisi. Koriste se silikonske varalice (šedovi i tvisteri) dužine od 8\text{ cm} do 12\text{ cm} (za smuđa) i preko 15\text{ cm} (za soma). Ključ je pogoditi težinu džig glave. Zbog toka i dubine, glave se kreću od 15g pa sve do 35g ili 40g. Taktika je “kuckanje” po dnu – pustiš varalicu da padne na dno, podigneš je dva-tri kruga ručicom mašinice, pa pustiš da ponovo padne (u padu se dešava 90% udaraca smuđa). Kontra mora biti munjevita i jaka, jer smuđ ima koščata usta. Vobleri (Noćni lov): Tokom leta i rane jeseni, u sumrak i tokom noći, smuđ i som prilaze samoj obali da se hrane. Tada se koriste vobleri sa sitnom (vibracijom) za smuđa (plitkoronci od 7-11 cm) ili sa jakom, dubokom vibracijom za soma. Vobler se vodi polako, tik uz pojas trave ili tik iznad kamenog napona. Pribor: Varaličarski štap dužine 2.40\text{ m} do 2.70\text{ m}, brze akcije (Fast ili Extra Fast) sa težinom bacanja od 30\text{ g} – 60\text{ g} (za smuđa) ili preko 100\text{ g} (ako se ciljano ide na soma). Kvalitetna struna (0.16\text{ mm} – 0.20\text{ mm}) je obavezna jer ti daje direktan kontakt sa varalicom i osećaj dno-voda, a na kraju se uvek vezuje metar fluorokarbona (0.35\text{ mm} – 0.45\text{ mm}) kako riba ne bi videla strunu i kako bi se sprečilo krzanje o prepreke.
Top Varaličarske Lokacije na Tisi: Kamenjar kod Čuruga i Taraša: Mesta gde promena strukture dna (prelaz iz mulja u kamen i tvrdu glinu) privlači jata krupnog smuđa. Zona oko mostova (Žabaljski most, most kod Sente): Stubovi mostova prave specifične kovitlace u vodi i idealna su skrovišta gde smuđ i som čekaju plen. Tu je džigovanje najefikasnije. Tiske rupe kod Ade i Kanjiže: Duboki limani u gornjem toku Tise koji kriju kapitalne somove, idealni za jesenje češljanje dna velikim silikoncima.
Rezime za uspeh na Tisi Bilo da pecaš na feeder, čekaš šarana ili “češljaš” dno silikoncima, zapamti zlatno pravilo Tise: Prilagodi se toku vode. Ako ti voda nosi hranilicu ili džig glavu, nemoj se ustručavati da povećaš otežanje. Riba na Tisi leži na samom dnu, u zavetrini prepreka, i mamac mora proći tačno pored nje da bi ga pokupila.
Pronaci ribu je najbitnija stavka u celom ribolovu sarana. Pretrazite vodu u potrazi za mestima gde se saran baca i prevrce po vodi. Mehuri metana na povrsini vode odaju hranjenje ribe na dnu, sto moze biti i saran.
Danju se saran sakriva blizu ostrva, sevara i trske kao i u delovima vode koje natkriva krosnja drveta. Mamac bacen blizu tih mesta u toku dana cesto produkuje ugriz.
U dubokim otkopima, kao sto su mesta gde se vadila cigla, treba bacati mamac blizu podvodnih terasa. Locirajte terase pomocu olova na kraju najlona i plovka. Jezera su najbolja mesta za pecanje stvarno velikih primeraka.
Sarana je najbolje pecati leti do 10 casova ujutro, popodne od 16 casova , a aktivan je i nocu . Za pocetak, dobro je upoznati se sa izgledom dna gde se peca. Ovo se moze uraditi plovkom i vecim olovom, koje se postavlja na kraj najlona. Povlacenjem plovka nagore, i stalnim uranjanjem u vodu, moguce je oderediti dubinu vode u svakoj tacki.
Sledeca stvar koju treba da odredimo jeste cime je prekriveno dno. Ovo radimo tako sto zabacimo olovo bez udice u vodu i drzeci stap pod uglom od 45 stepeni polako namotavamo najlon. U zavisnosti od tipa dna imacemo sledece ponasanje:ˇ meki mulj potrebna je veca sila da se pokrene teg, ali kad se krene klizi veoma lakoˇ tvrdo dno teg pri povlacenju trza, poskakujuci po dnuˇ trava otpor je veliki ponekad se zaglavljujeNajcesce mesto za lov se pronalazi posmatranjem povrsine vode. Tako se uocavaju karakteristicni klobuci koje saran pravi pri hranjenju.
Ako se utvrdi da se radi o potopljenom deblu, na najlon se vezuje samo olovo, pa se pretragom po dnu odreduje dubina i polozaj potopljenog drveta. Na ovakvim mestima je obicno pogodno koristiti jedan do dva stapa.
Riba se uglavnom krece uz krajeve stabla. Ako ne odredimo tacan polozaj stabla i pojedinih grana, sigurno cemo mnogo vise kaciti udicom i kidati najlon, a drmanjem stapa saran ce se rasplasiti.Lov sarana s jeseni i zimi je mnogo tezi, ali nije nemoguc. Kako vremenski uslovi izuzetno menjaju ponasanje sarana, moramo mu prilagoditi strategiju. Saran se u tim danima polako smiruje i kretanje smanjuje na minimum, kako bi mu energija ostala za zimu. Iz tog razloga, primamu je potrebno bacati na jedno mesto. Ne rasipati je.
Vrsta mamca zavisi od vode, ali su boili ipak najbolji.Saran se cele godine moze pecati dubinskom metodom, povrsinskim ribolovom ili pecanjem plovkom.
Dubinski metod je najpopularniji, najjednostavniji i najefikasniji. Za dubinski metod, potreban je brz i snazan stap. Takode, stap mora biti zilav kako bi omogucio daleka zabacivanja zasta trebaju velika i teska olova. Ribu je neophodno sto pre izdici od dna i potopljenog debla. U suprotnom, saran ce se uplesti u granje, sto je unapred izgubljena bitka.
Dvodelni parabolici (sa oznakom carp) su najcesci, a nemali broj ribolovaca jos uvek koristi i zastarele snazne stapove od bambusa. Idealan stap je duzine 3,6 m, bacacke mase70-150 ili 100-200 grama.
Stapovi od karbona, odnosno mesavine karbona i kevlara, takode se mogu koristiti, i to duzine od 3 do 3,9 m, bacacke mase 80 do 100grama.
Masinica moze da ima mogucnost potpunog oslobadanja najlona sa kapacitetom spulne od 200 m najlona nosivosti od bar 3,5 kg. Ukoliko je voda puna panjeva i potopljenih grana uzmite deblji najlon od strane 4,5 do 7 kg, a za izuzetno teske vode koristite najlone nosivosti od 7 do 11 kg.
Najlon treba da je opusten, kako bi riba lako mogla da ponese mamac bez otpora. Posto se ovde ne preporucuje zamaranje dok se riba ne odvoji od stabla, najloni tanji od 0,45mm ne dolaze u obzir. Znaci nikako istegljivi, jer se ribi ne sme dati prostora da se negde zavuce. Ipak ne treba ni preterivati, deblji najlon je vidljiviji, a povecava otpor vode, pa je samim tim potrebno stavljati i teze olovo.
Saran je izuzetno oprezna riba i ako oseti prevelik otpor, nece se prevariti. Standardni podvez je duzine 30 do 45 cm.Veliki broj specijalnih saranskih udica moze se kupiti u prodavnicama ribolovacke opreme. Udice moraju biti jake i ostre i sa kratkim vratom. Velicine su 1/0, 2/0 I 3/0. Kad se lovi saran nikad ne treba stavljati dve udice zato sto se jedna udica uvek uplete u granje.Umesto postavljanja mamca na udicu, mozete koristiti i dlaku. Na ovaj nacin, umesto kacenja mamca na udicu, nanizite jedan ili veci broj mamaca na dlaku duzine do 5 cm, koju nakon toga privezete za vrat udice. Na drugi kraj dlake potrebno je postaviti granicnik kako mamac ne bi spao. Ovaj metod je izuzetno uspesan, jer mamac ostaje potpuno slobodan i saran ga mnogo lakse uzima i rede ispusta iz usta kada ga ponese.Olovo kod ovog metoda mora biti tesko oko 100grama kako bi samo dalo kontru kada ribe uzme mamac. Dobro je koristiti klizece olovo ali i specijalnu montazu sa silikonskom cevcicom. Kod ove montaze koristi se silikonska cevcica kroz koju se provlaci najlon koji sada bez otpora prolazi ne uznemiravajuci ribu. Sa spoljne strane cevcice namesteno je olovo tako da ne dolazi ni do kakvog dodira olova i najlona. Olovo se moze privezati za glavni najlon ili preko vrtilice ukoliko nije moguce drugacije vezivanje. Vez za olovo treba da bude do 15 cm. Nije lose da cevcica bude u obliku latinicnog slova V, zakrivljena pod pravim uglom. Ovakva cevcica ce pruzati jos manji otpor saranu kada uzme mamac.Kada se peca u vodama sa dosta panjeva i drugih podvodnih prepreka, popustanja nema i vecina ribolovaca steze kocnicu masinice do kraja, jer ako saran krene svojim putem, vec je pod stablom. Preporucuju se izuzetno kvalitetne masinice sa velikim kapacitetom spulne, zbog cestog kidanja najlona.
Za pravo pecanje sarana, potrebno je imati specijalne drzace za stapove podove. Ovi drzaci omogucuju da se vise stapova posmatra jednovremeno. Na podove mogu se montirati indikatori trzaja.Saran ima naviku da uzme mamac i u ustima ga nosi. Da bi ovo na vreme primetili, potrebno je koristiti indikatore trzaja.
Elektricni audio vizuelni indikatori, majmuni ili meki vrhovi mogu se koristit sa istim uspehom. Svi ovi indikatori mogu na sebi imati fluorescentne delove, tako da se mogu koristiti i u nocnom ribolovu.
Majmuni su u stvari prstenovi koji se kace na opusteni najlon izmedu masinice i poslednje alke. Prilikom zatezanja najlona, majmun se penje i vizuelno signalizira da je mamac uzet. Meki vrhovi takozvani swingertip-ovi se postavljaju na sam vrh stapa. U normalnom slucaju ovi indikatori padaju pod uglom od 45° u odnosu na pravac protezanja stapa. Kada saran uzme mamac vrh se podize ukoliko saran odlazi od stapa, a potpuno se savija, odnosno pada ukoliko se saran priblizava.
Tehnika dubinskog pecanja je podeljena u vise faza.
U prvoj je potrebno pronaci mesto na kome zelimo da pecamo. Dobro je da to mesto hranimo vise dana u isto vreme istim mamcem. Na taj nacin navikavamo sarana na ukus.
Kada dodemo na vodu, prvo sto treba uraditi je prihraniti mesto. Po nekim procenama, ukoliko u vodi ima primeraka od 8 do 10 kg, potrebno je baciti i do 1000 bojlija ili ekvivalentnu kolicinu druge hrane. (Ovo se odnosi samo na vode na kojima se retko lovi te mesto do tada nije prihranjivano. Ukoliko je mesto lovno, kolicinu hrane moramo smanjiti i do 90%) Cilj je sarana naviknuti na hranu, ali ne nahraniti ga. Ovo postizemo dodavanjem laksativa, sredstava koje podsticu probavu, u primamu. Saran ce se zbog brzog varenja cesto vracati na hranjeno mesto, sto je preduslov za dobar ulov.
U drugoj fazi treba zabaciti na hranjena mesta. Prilikom zabacivanja, nemojte preklapati masinicu sve dok olovo ne padne na dno. Vas mamac se mora nalaziti na hranjenom mestu. Ako preklopite masinicu, najlon se nece moci izvlaciti i mamac ce u poluluku padati, po pravilu blize obali. Nakon smirivanja olova, polako namotajte visak najlona i smestite stap na pod.
Namestite indikatore trzaja i cekajte.U slucaju trzaja, kontra treba biti odlucna, kako bi se udica zabila u usnu sarana. Po pravilu upecan saran bezi prvo ka suprotnoj obali, a nakon toga ka travi. U prvom trenutku, izmarajte ga maksimalno, jer imate dovoljno najlona na spulni. Kada krene ka travi, ne dozvolite mu. Ukoliko zaplete najlon u travu nema nacina da ga odatle izvucete.
Pecanje po povrsini je vrlo jednostavno i preporucuje se u letnjim mesecima u toku najtoplijeg dela dana, kada se sarani suncaju na povrsini. Uzmite komad korice svezeg hleba i okacite ga na udicu. Na najlon nemojte vezivati nikakvo olovo. Ukoliko zelite dalje da zabacite, postavite plovak da lezi na povrsini. Umesto korice, mozete koristiti puf-ije, hranu za pse ili macke, zito i kukuruz ali i plutajuce boilije. Plutajuci boiliji se prave po istim recepturama kao i standardni boiliji, ali se u njih dodaje soda bikarbona (prasak za pecivo), kako bi boili bio supljikav ili se termicki obraduju.I kod ove tehnike, kao i kod tehnike pecanja dubinskom metodom mogu se koristiti detektori trzaja.Dva najveca problema kod ovog nacina pecanja je kacenje izuzetno tvrdih mamaca na udicu i njihovo daleko zabacivanje, sa obzirom da su izuzetno laki. Prvi problem se resava lepljenjem samog mamaca na udicu superlepkom. Drugi problem moze se resiti dodavanjem komadica balze uz mamac ili opterecivanjem najlona komadicem balze. Ukoliko se balza kaci na najlon, ona treba da bude oko 1,5 m daleko od mamca. Iznad balze je moguce staviti i malo olovce, kako bi se dodatno otezala, ali treba paziti i na nosivost. Takode je moguce dodati i jedno klizece olovo pre balze, blize stapu, koje pri zabacaju stoji kod balze, pa pomaze da se mamac dalje zabaci, a kada padne u vodu, olovo klizne po najlonu i padne na dno, dok balza ispliva i drzi mamac. Ovakvo vezivanje je dobro na tekucim vodama.
Tehnika povrsinskog ribolova je u sustini drugacija od svih tehnika. Ovde ribolovac mora namamiti ribu na hranjeno mesto i steci njeno poverenje.
Prvi deo ribolova zasniva se na hranjenju mesta povrsinskim mamcima. Ovo treba ponavljati sve dok se riba ne pojavi. Kada saran dode na mesto i pocne da jede primamu, treba nastaviti sa dohranjivanjem, kako bi se riba navikla na stalno padanje hrane na povrsinu vode. Tek kada procenite da se saran vise ne plasi, zabacujete mamac na hranjeno mesto. Ovde je vrlo bitno da ribolovac bude maksimalno skoncentrisan i miran, kako nekim nepromisljenim ili bucnim pokretom, ne bi oterao ribu.Nakon kontre, saran ce upotrebiti svu svoju snagu da zaroni i pobegne. Taj momenat je krucijalan u ovom tipu lova, jer pribor to mora i izdrzati. Oprema treba da bude kvalitetna kao i za dubinski ribolov sarana, sa tim da ne treba koristiti udice vece od br. 6(mada ja sam koristio i 4 velicinu i odlicno se pokazala) .Metod pecanja sa plovkom je najstandardniji. Koristiti isti pribor kao i kod druge ribe iz familije sarana koje se hrani sa dna.Bez obzira koji metod koristite, precizno zabacivanje je najbitnije. Pre svega treba naci mesta gde se riba nalazi i bacati blizu njih. Dodatnim hranjenjem mozete privuci i ohrabriti ribu da uzme mamac.U poslednje vreme, tehnoloski je moguce napraviti izuzetno jake, a dugacke stapove. Ovo omogucava da se dugim karbonskim stapovima ( dugim od 10 do 13 m), precizno zabaci mamac saranu. Ovi specijalni stapovi imaju oznaku “carp and big fish”.Pogresan izbor stapa, arome boila ili mamca nisu toliko veliki nedostatak kao sto je neodgovarajuci podvez. Bitno je da uravnotezite velicinu udice i debljinu najlona. Recimo udica velicine 2 i najlon nosivosti 0,9 kg nema smisla sparivati. Vise nije tacno da najlon koji ima veliku nosivost mora biti debeo, nefleksibilan i vidljiv cak i za slepog sarana. Moderne multifilamenti su upravo malog precnika, ali velike izdrzljivosti. Preporucuju se strune debljine 0,18 do 0,20 mm.Saran ima veoma meka usta, koja se u borbi lako rascepaju, a riba se oslobada. Oblik saranske udice vec je uglavnom poznat. To su kratke i siroke udice, malo zakrivljene, radi lakseg kacenja. Vrh obican ili kriv (papagajke), materijal celik, a u novije doba karbonke laserski ili hemijski ostrene. One su izvanredne za ribolov na kanalima i jezerima, gde nema zapona i gde se riba moze do beskraja zamarati. Medutimu panjevima te udice slobodno zaboravite. Iskljucivo celicne kovanice dolaze u obzir (Mustad, VMC, Gamakatsu, Owner, Partridge, Drennan – primedba V.S.). Najpre zbog mnogo vece snage, a potom sto su znatno deblje od karbonskih, pa teze proseku saranove usne.
Preporucljivi brojevi u lovu su 1/0, 2/0, 3/0. Ako stavljate manju udicu, znaci 1/0, i riba savije stap, a vi je u kontri ne zakacite odmah, stavljajte vecu. Taj saran ima usta da u njih moze stati pesnica i mora se sto pre izdici od dna pa je potrebna debela udica velike snage. Postoji jedna rasprava vezana za boju najlona za podveze. Naime, smatra se da je saran navikao na crnu boju najlona i naucio je da ga izbegava.
Pri povezivanju podveza treba imati na umu par stvari. Za upletene najlone grinner cvor je najbolji. Obratite paznju da se blood cvor vrlo lako odvezuje. Dobro je na kraj glavne strune postaviti vrtilicu pa je lako menjati podveze i vezivati razne sisteme.Pre pecanja obavezno pregledajte prstima najlon. Ukoliko ste i ranije sa njim pecali, doslo je do kontakta najlona sa predmetima u vodi koji mogu da ga ostete.
Ako je povrsina jako ljuspicasta i neravna, obavezno zamenite najlon, jer ta pojava mnogo smanjuje maksimalnu nosivost najlona. Pecarosi koji redovno odlaze u ribolov menjaju najlone i do dva puta godisnje, a podveze posle svake malo vece upecane ribe.Dva su nacina vezivanja sistema ispod plovka. Prvi, za manje sarane je klasican klizni plovak, sa olovom na dnu i predvezom dugim oko 30 cm, namestenim ispod olova kako bi mamac lezao na dnu. Ukoliko se peca krupniji saran, ovaj sistem nije dobar jer osnovni najlon od plovka do olova stoji vertikalno i saran ce ga primetiti. Bolje je postaviti vagler plovak, a olovo spustiti na vecu dubinu od dubine vode u kojoj pecamo. Predvez i dalje stoji ispod olova.
Nakon zabacivanja, zategnemo blago najlon, sto ce dovesti do stvaranja padajuce putanje najlona, direktno od vrha stapa do olova. Plovak ce nesmetano kliznuti na potrebno mesto na najlonu. Ovako ce prostor iznad mamca i olova ostati cist i saran nece zazirati od najlona.Pecanje sarana musicarenjem za nekoga moze delovati neozbiljno, ali nije mali broj internet izvora koji potvrduje da je moguce zakaciti sarana ovim metodom, a kao glavni zagovornik ove metode pominje se Dave Whitlock. Ono sto je mnogo teze, jeste izvaditi sarana napolje.
Mozda najveci problem predstavlja pronalazenje bistre vode u kojoj bi ova tehnika bila moguca. Za opis ove tehnike, koja je kod nas skoro nepoznata izvor je sajt www.ribarska.com.Imitacije koje se izraduju se mogu podeliti u tri grupe. Musice, tj. imitacije insekata ili bolje receno imitacije vodenih zivotinja gde spadaju nimfe majske musice, dragonfly i damselfly, a od zivotinja pijavice, crvi, gliste, puzevi i racici. Drugo, imitacije biljnog vodenog sveta koju cine razni plodovi podvodnih i priobalnih biljaka kao i alge.
Treca grupa bi bila sve ono sto covek baca u vodu, a tu spada kukuruz, hleb, krompir i dr. Pri izradi imitacija treba obratiti paznju da imitacija bude sto realnija. Izgleda da saran ne voli impresionizam.
Sarana mozemo loviti musicarskim priborom na dva nacina i to na videno i na nevideno.Na videno je kad vidimo sarana u vodi. Tada se trudite da zabacite vasu imitaciju na nekih 25-50 cm od njega. Na nevideno je zabacivati mamac na mesta gde pretpostavljamo da bi saran mogao biti. U oba slucaja dobro je koristiti neku vrstu primame kao recimo kukuruz.Imitacije treba otezati. Ako nije dovoljno teska dodajte kuglicu olova na predvez na rastojanju od nekih 10 cm.
Bolje je koristiti vise manjih kuglica nego jednu veliku. Imitacija mora savrseno da oponasa kretanje pravog mamca. Ako lovimo na reci prepustimo da vodena struja nosi mamac bez ikakvih pokreta. Pozeljno je koristiti indikator trzaja i polarizacione naocare. Na jezeru mozemo dati malo zivosti imitaciji vrlo kratkim i retkim trzajima. Vazno je da imitacija bude na samom dnu. Jos jedna bitna stvar je miris imitacije. Kad dodete na vodu provucite imitaciju kroz mulj, pesak i sl. i na taj nacin cete otkloniti vas miris. Ponekad je dobro imitaciju umociti u blagi rastvor vanile ili anisa ili je jedostavno staviti u secer. Znamo da saran voli slatko.Loviti sarana musicarskim priborom mozete i nocu. Tada je najbolje koristiti primamu koju razbacate na oko 4 kvadratna metra. Na ovaj nacin znate da je saran tu negde. Zabacujte uzvodno i pustite da mamac potone na dno. Pratiti ga sve dok ga struja ne prinese obali. Saran se nocu moze naci uz samu obalu u 10 cm dubokoj vodi. Ne koristiti nikakvu rasvetu jer to moze oterati ribu. Povremeno bacite saku primame.Evo nekoliko recepata za izradu saranskih “musica”. Pre toga samo napomena da je bolje praviti imitacije tako da pri plivanju luk i vrh udice bude okrenut na gore. Ovo ce donekle resiti problem cestih kacenja za podvodne elemente Corn fly by Tom Connor Udica za nimfe Tiemco TMC 2457 Komad najlona do 10 kg nosivosti Komad zute spuzve 6mmx12mmx6mm Olovna zica Crni osnovni konac Dosta jednostavna musica, ali zato ubojita, pogotovo za nocno musicarenje. Komad zute spuzve oblikujete makazama da lici na zrno kukuruza. Na telo udice namotate osnovni konac kojim pricvrstite komad najlona. Lakirate sa sredstvom za ucvrscivanje glave. Zatim pricvrstite olovnu zicu i namotate oko tela. Ovo ce biti otezanje udice. Sve to prekrijete osnovnim koncem svezemo cvor i lakirate. Na najlon pomocu igle za sivenje navucemo spuzvicu i na udaljenosti od oko 1 cm ucvrstite super lepilom. Odrezite visak najlona i Corn fly je spreman za upotrebu. Za vreme ribolova spuzvicu mozete umakati u extrakt anisa, vanile ili banane. Nemojte istu musicu umakati u razlicite arome. Musicu zabacite na mesto na koje ste predhodno bacili kukuruz i cekajte na trzaj. Bread and crust fly by Dave Whitlock ::ˇ Udica za suve musice velicine 8 do 12 Beli i braon sunder Braon osnovni konac Jos jednostavnija musica za izradu od poznatog Dave Whitlock-a. Namotajte osnovni konac do luka udice i pricvrstite spuzvice tako da braon bude na vrhu. Braon spuzvica imitira koru hleba dok bela njegovu sredinu. Vratite konac do oka udice i pricvrstimo drugi kraj sundjera. Svezite cvor i odrezite viskove sundera na oba kraja.
Musica je dobra za sve slojeve vode i povrsinu u zavisnosti gde se saran nalazi. Bolji rezultati se postizu prihranjivanjem sarana hlebom i potapanjem imitacije u mirisljave extrakte.:: Berry fly by Dave Whitlock ::Dosta mesta pored reka i jezera je obraslo drvecem na kojima rastu plodovi poput trnjina recimo. Ribolovci su primetili da se saran rado skuplja ispod njih u vreme kada su ovi zreli i opadaju sa drveca.Imitaciju ovih plodova pravite od jelenove dlake ofarbane u boju ploda. Nakon postavljanja dlake na udicu, vezanja cvora i lakiranja, makazicama osisate dlaku u oblik ploda. Vazna napomena za lov sa ovom “musicom” je da se mora cuti ono “PLOP” kad ona udari o povrsinu vode, bas kao i pravi plod.Od musica koje imitiraju zivotinje najbolje se pokazale: Dragon fly nymph, San Juan Worm.May fly nymph, Caddis larve, Prince nymph, Flashback hare’s ear, Crazy Charley muddler ,Dave’s damsel nymph i druge. Pri izboru arome za primamu i mamac, vazno je usaglasiti sa onim sto se nalazi u prirodi u okolini vode u tom trenutku. Prihranjuje se u manjim kolicinama sa probarenim kukuruzom. Male kolicine hrane sluze samo zato da se sarani naviknu na tu hranu i da je uzimaju bez podozrenja. Riba u panjevima ima dovoljno hrane za razvoj, jer kad bi cekala prihranu slabo bi napredovala. Kukuruz za prihranu mora biti tvrd, jer se u suprotnom nakupi mnogo bele ribe i rakova. Na takav se kukuruz i peca. Obicno se prihranjuje uzvodno 7-10 m od mesta pecanja.Jedna dobra primama ima sledeci sadrzaj: 250 g riblje hrane za sarane kupovne, 50 g soje, 125 g psenicnog griza, 15 g mleka u prahu, 15 g cimeta, 2 g betana, 1 g pivskog kvasca, 6 jaja. Ukoliko zelite da koristite aromu, dodajte je u maloj kolicini. Jos jedna uspesna primama jeste recimo: 250 g soje, 250 g psenicnog griza, 2 g betaina,1 g cimeta, 4 ml arome jarebike, 4 ml ulja od badema. Da bi se povecala masa kupljene, fabricke primame, u nju se moze dodati do 50% soje i psenicnog griza, a da se ne pokvare njene karakteristike.Saran se moze loviti na durbaka, zelenu glistu, obicnu glistu, crvice, noklu (valjak), hlebnu ruzu, gnjecen hleb, kukuruz (stari i mladi), skoljku, recnog puza, rovca, ribicu, baren krompir, pa cak i na tvistera.Boili su lopte od meke smese koje se kuvaju u vodi dok se ne stvrdnu. Postoji veliki broj vec pripremljenih, kupovnih boila, ali zbog svoje cene nekada je bolje napraviti sopstvene (Za preko 40 proverenih recepata za boilije pogledajte poglavlje mamaca u knjizi “Tajne ribolova” – primedba autora). U kucnoj radinosti umesto boilija moguce je koristiti i valjak koji se pravi na sledeci nacin: 2/3 kukuruznog i 1/3 psenicnog brasna zamesiti u hladnoj vodi (po zelji obojiti i dodati mirise). U lonac staviti vodu da provri. Od smese se odmah prave nokle velicne oraha. Nokle se ubacuju u kipucu vodu i mesaju se varjacom da se ne zalepe za dno.
Kada nokle isplivaju na povrsinu vade se i stavljaju pod tekucu hladnu vodu. Ovako napravljena nokla kada se baci o pod mora da odskoci bar jedan metar. Dobro pripremljen na udici stoji 2-3 sata, na dlaci i duze, a voda i bela riba tesko je skidaju.Skoljke i puzevi se pripremaju tako sto se ocisceni ostavljaju na jakom suncu da se isuse. Tada postaju kao guma, pa ih bela riba teze skida. Kuvanjem takode postaju tvrde, ali se zbog neprijatnog mirisa preporucuje da se to radi napolju.Boili od ribljeg mesa se prave od istih sastojaka kao i normalni boili, sem sto im se dodaju riblje meso, kosti i kozura. Kao zamena za ove boilije mogu se koristiti maciji biskviti.
Boili sa dodatkom zrnevlja za ptice pravi se od osnovnog boila, uz dodatak lana ili koriandera.Svi tipovi zrnevlja se mogu koristiti i kao mamac i kao primama. Jedini je uslov da se ostave preko noci u vodi da nabubre, a da se sutra blago prokuvaju oko sat vremena kako bi omeksali. Ovo zrnevlje se ili ostavlja u svom soku, ili stavlja u vakuum vrece i ostavlja par dana da pocne da fermentira, kada pocinje da dobija blago alkoholnu aromu. Kace se o dlaku oko udice broj 6.Paste (nekuvani valjci – primedba V.S.) su izuzetna primama za sarana. Pripremaju se kao i semena, ali se nakon toga pasiraju. Odlicne paste se prave od kikirikija, suncokretovih semenki i ostalih masnih semena.Kikiriki je odlicna primama za sarana. Ostavite ga preko noci da nabubri i prokuvajte ga oko sat vremena. Ostavite ga dan dva da fermentise. Slobodno ga koristite u vecim kolicinama, jer mu se kuvanjem drasticno smanjuje kalorijska vrednost.Meso mesnog nareska je dobro kao mamac. Sece se u obliku kupe i postavlja na udicu. Meso iz gulasa se moze koristiti kao mamac. Gulas treba da bude dominatnog ukusa na ono sto se u prirodi nalazi u tom trenutku oko voda i sa cime se saran potencijalno hrani. Kao primama koristi se seme konoplje, a peca se na komadice mesa. Salama je fin mamac, ali i primama za sarana. Sece se u obliku kupa. Jetra je mamac prepun aminokiselinama. Sece se u kocke i kaci direktno na udicu. Dobar je dodatak boilijima.Hrana za pse i macke se moze koristiti kao mamac. Kaci se direktno na udicu ili na dlaku. Pre upotrebe bilo bi dobro da se navlaze kako bi omeksali. Obicno se koriste kao povrsinski mamac. Riba, a posebno komadici pastrmke mogu se koristiti kao mamac za sarana, ali se pre upotrebe mora prokuvati. Kaci se direktno na udicu.Blago obaren krompir postaje sve popularniji kao mamac. Paste od raznih zitarica, brasna soje i kukuruza dobijaju se mesanjem sa jajetom, boje se i aromatizuju. Ove paste se ne kuvaju kao boiliji.Sir se moze koristiti kao mamac, a pravilo je prosto sto smrdljiviji to bolji. Moze se direktno stavljati na udicu ili dlaku ili ga mozete dodavati u boili.Mesni crvici su rado videna hrana sarana. Mana im je sto i druge ribe vole da ih konzumiraju. Ukoliko se koriste kao primama, potrebno ih je preliti vrelom vodom, kako bi uginuli, kako bi se sprecilo njihovo odlazenje od mesta primame. Od glista u obzir dolazi iskljucivo zelena ritska, jer sve ostale odmah napadne bela riba.Kukuruz secerac je najcesci i najprovereniji mamac i primama za sarana. Mogu se nakon barenja bojiti i aromatizovati (vanila, jagoda, tuti-fruti,…). Kace se direktno na udicu br 4 ili na dlaku i u toj varijanti se postavlja 4 do 6 zrna na dlaku oko udice 4 do 6. Konoplja se moze koristiti kao mamac i to na dlaku koja se veze za udicu 4 ili 6. Obavezno je ubacite u primamu. Pre upotrebe potrebno ju je prokuvati.Komad hleba je ono cemu ni jedna riba ne moze odoleti. U tome je i najveci problem. Kako sacuvati hleb na udici, a da ga sitnija riba ne ugrabi. Hlebna pasta, se pravi od hleba starog nekoliko dana. Uzima se samo unutrasnjost hleba koja se kvasi i mesi. Kuglica paste se stavlja direktno na udicu. Hlebna ruza se pravi od svezeg hleba i to njegovog unutrasnjeg mekog dela. Otkine se jedno parcence hleba, a zatim se u jednom kraju stisne i provuce udica.Ikra riba moze se moze koristiti kao mamac za sarana. Kaci se direktno na udicu, ili dlaku. Koriste se krupnija jajasca, kao recimo jajasca pastrmke.Mancmelov se moze koristiti kao plivajuci mamac za sarana. Koristiti najmanji moguci mancmelov koji mozete nabaviti u radnji. Iako su vrlo socni, ostaju na udici dosta dugo.
U prirodi, bez kontakta sa čovekom, poje- šće bukvalno sve i svašta. Od raznih vrsta voća, plodova samoniklog grmlja i drveća, što rastu uz obalu reka i jezera, do raznih drugih biljnih kultura, plodova, izdanaka i korenja, čak i nekih vrsta podvodnog bilja.
Kada smo kum i ja pre nekih desetak godina u junu lovili šarane na omanjem mrtvom rukavcu reke Česme, stacionirali smo se zbog hlada ispod jedne poveće murve (duda), koja je baš bila u zrenju. Svetli i crvenkasti slatkasti plodovi, koje smo za vreme ribolova čak i mi pomalo degustirali, otpadali bi s krošnje drveta i padali u vodu. Kako smo vreme iza štapova najviše provodili u dokolici, uglavnom posmatrajući vodu i živi svet u njoj i oko nje, u jednom sam trenutku ugledao velikog šarana koji je vrlo blizu prišao obali, na mestu tačno ispod našeg duda, naravno da jede.
Dok su naši štapovi bili zabačeni na boile, u ljudskom razmišljanju vrlo favorizovani mamac u odnosu na neugledni plod, samo dvadesetak metara dalje od plodonosnog drveta, brkati prijatelj došao je da nam se „naruga”, jedući svoj prirodni „gablec“ doslovno pod našim nogama.
Naravno da smo jedan štap odmah izvadili i zabacili na dud, montiran bez olova na predvez na dlaku, i za sat vremena ulovili šarana teškog oko devet kilograma. Onaj kojeg smo videli, bio je još veći, i njega nismo uopšte ulovili, makar smo na istom mestu u ribolovu proveli još dan i noć.
Puno kasnije saznao sam da je murva (dud) šaranova omiljena hrana, pa čak da je i slavni Rod Hutchinson uvrstio njenu aromu u svoju elitnu ponudu (Mulberry Florentine), što je i danas jedan od vrlo efektnih mirisa.
Znatiželjni sladokusci Kako su šarani po prirodi vrlo znatiželjne ribe i veliki sladokusci, nema sumnje da će se na jednaki način, poput onog iz prethodne priče, počastiti pitomim ili divljim trešnjama, malinama, kupinama, višnjama, kao i vrlo verovatno velikom većinom plodova voća, koji na ovaj ili onaj način dokotrljaju, padnu ili bilo kako drukčije dospeju u vodu. Stoga se uopšte ne treba čuditi vrlo velikoj paleti proverenih mirisa koji najpoznatiji engleski proizvođači stalno proširuju i nude ribolovcima širom sveta.
Pogledamo li ponovo u paletu istog proizvođa- ča, vrlo lako ćemo uočiti dokaze navedene postavke (Rich Strawbery/jagoda; Passion Fruit/voćni miris; Wild Cherry/divlja trešnja; Blueberry/borovnica; Banana/banana; Blackberry/kupina, itd).
Tu se još često mogu naći mango, ananas, breskva, šljiva, narandža, mandarina, limun, kao i mnogi drugi više ili manje poznati citrusi.
Lešnici, orasi, bademi, semenje… Uz ovo već proslavljeno i poznato „šaransko” voće, manje je poznato da su šarani takođe veliki obožavatelji lešnika, oraha, badema i kikirikija. U istu grupu spada i među ribolovcima vrlo često korišteni tigrov oraščić, kao i indijski oraščići. Isto tako, dođu li s njima u kontakt, šarani neće prezati ni od raznolikog semenja, bilo da su to žitarice (kukuruz, riža, pšenica, soja, ječam, ovas…), plodovi samoniklog bilja, koje možda raste uz vodu (žir, glog…), ili plodovi povrća (krompir, pasulj, grašak, bob, paprika, beli luk…).
Semenke nekih drugih kultura, takođe su im neodoljive, a tu pre svega spadaju suncokret, lan, buća, niger, konoplja, proso, itd. Iako većina od ove prirodne hrane ne raste i ne razvija se u vodi, ona može rasti pored nje i tako dospeti u nju.
Međutim, ako je čovek svesno baci u vodu, tada to postaju prirodni šaranski mamci, a kao što i sami vidite, njihova je paleta zaista vrlo široka. Vrednost semenja u lovu šarana je ogromna, jer delom se koriste kao arome, delom kao sastavni delovi mamaca, a nekad samo kao atraktori.
Vodeno bilje i mesni prilozi
Poznato je da, naročito s proleća, šarani vole jesti mlade, proteinima bogate izdanke nekih vodenih biljaka (npr. kanadska vodena trava).
Iako često riju po mulju, usisavaju korenje, „glođu” stabljike raznog podvodnog bilja, to nije dokaz da su trenutno „vegeterijanski” raspoloženi. Oni na taj način mogu skupljati barske puževe, jesti njihovu sluz, skidati školjke s krša, ali i tražiti larve mušica, vilin konjica i vretenaca, kao i loviti razne insekte koji su im u svim stadijumima pravi delikates. Staništa larvi običih mušica šarani vrlo često posećuju. Englezi ih zbog izgleda (tamno crvena boja) još nazivaju i krvnim crvima (bloodworms).
Kako ih u mnogim prirodnim, ali i glinokopnim jezerima ima poprilično, možete ih dosta lako locirati po velikoj količini mehurića na površini vode, koje stvarajuove gladne ribe, dok vredno riju po jezerskom dnu. Ona se obično nalaze u starijem mulju, punom truleži, najčešće uz krševe ili potopljeno drveće.
Ponekad su to malo dublje depresije u jezerima, ali katkad i plićaci uz samu obalu. Jedan od važnih uslova je da ta mesta nisu često posećena od strane ljudi. Jer i najmanje ometanje (poput galame, lupanja nogama po obali, čestog zabacivanja i slično) najčešće je dovoljno da u ovim plahovitim ribama podstakne strah, koje one putem instinkta osećaju prema svom najvećem i najopasnijem živom neprijatelju čoveku.
Veliki su šarani ponekad u letnje doba, kad se voda zagrije i kad prirodne hrane ima u izobilju, njome toliko preokupirani, da uopšte ne mare za bilo koju drugu vrstu hrane koja im se nudi. Vrlo često boile pored velikih kolonija ovih ribljih poslastica ostaju netaknute ili prepuštene manjim ribama. Tada krupnog šarana može biti jako teško uloviti i još teže navući na bilo kakav veštački mamac. Neupućeni ribolovci tad obično tvrde da šaran ne radi. Kad bi samo znali kako nisu u pravu… Najbolje arome za lov su one koje najvernije oponašaju prirodnu hranu – aroma krvnih crva.
Kako je u rekama? Šarani se u rekama, vrlo često kreću blizu obale. Naročito, ako je u blizini jaka vodena struja i polja lokvanja kao omiljeni zaklon. Naime, u mulju, oko njihovog korena česta su nalazišta školjki, što ove večito gladne ribe neobično privlači. Ponekad su satima u stanju prevrtati po mulju tražeći školjke i puževe, i kad ih nađu, nezasitno ih usisavaju i gutaju.
Šarani su i mesožderi I dok je u mnogim ribolovačkim glavama slika prehrane šarana nekako povezana s pretežno biljnom hranom, s povremenim izletima u sitni vodeni životinjski svet, u prirodnim uslovima je potpuno drugačije. Iako su žganci i kukuruz nekad, a danas boile, još uvek ostali kao jedan od glavnih uzroka takvog razmišljanja, pogledamo li u prirodni meni ove zanimljive ribe dobićemo potpuno drugačiju sliku.
Primitivni vodeni organizmi, larve, insekti Šaran se od svoje najranije mladosti zapravo vrlo intenzivno hrani skoro svim vrstama primitivnih vodenih životinjskih organizama. Kao mlade jedinke, šarani pretežno jedu zooplankton a s odrastanjem u svoj jelovnik upisuju sve više različitih ve- ćih i manjih vodenih životinja. Paše im sve: od većine stadijuma larve raznih vrsta insekata, pa sve do odraslih. Sećam se dobro jednog davnog kasnog letnjeg popodneva, pre petnaestak ili više godina, kad smo kum i ja peške prolazili našom starom stazom, koja je uz jezero vijugala prema mestu gde smo ove ribe svakodnevno hranili i lovili. Na pola puta do njega, negde oko sat vremena pre mraka, zaintrigirala nas je „neuobičajena gužva” na vodenoj površini. Naime, vodena površina od područja uz samu obalu, pa sve do 30-ak m na vodu, crnila se od insekata (mislim da su to bili mravi), koji su se u blizini verovatno rojili, i nakon toga popadali u vodu. Ono što je nas impresioniralo bio je veliki broj raznih ribljih usta, koja su te mrave nezasitno gutala. Bilo je tu svega: od malih klija, crvenperki, i babuški, pa sve do pastrvskih grgeča, običnih grgeča, klenova, ali i šarana. Isprva smo sumnjali da baš šarani jedu mrave, ali kad je nekoliko velikih žutih ribljih usta cmoknulo po površini gladno grabeći žive insekte, postalo je jasno da su se i šarani pridružili nenadanoj gozbi. Tu je bilo nekoliko riba, po našoj proceni, oko pet kila. Istu noć prošli smo bez poteza, jer na hranjenom mestu riba očigledno nije radila. U to je vreme na jezeru bilo manje šarana nego danas, i svaka prirodna gozba bila im je dobar signal da se okanu ljudskih mamaca i pređu na prirodnu prehranu. I da to nismo svojim očima videli, mislili bi kako se šarani možda uopšte ne hrane, a oni su se, baš suprotno, do sita prejedali.
Rakovi, račići, puževi
Uz insekte, šarani rado jedu male račiće, rečne rakove, barske puževe i školjke. Rakovi i račići su poznata riblja poslastica, pa stoga ne čudi što mnogi svetski renomirani proizvođači mamaca koriste pojedine komponente za izradu boili baš od njih (rakovo brašno) ili ih koriste kao atraktore. Samo veliki Rod Hutchinson ima nekoliko vrhunskih aroma na toj bazi (npr. Monster Crab, Lobster Thermidor, Crayfish…), a i da ne spominjemo druge. Puževi i školjke su tu opet priča za sebe. Šaran naprosto obožava jezerskog puža (galba trucatula), ali će rado pojesti i veliku većinu drugih, ako mu se u njegovoj večnoj potrazi za hranom nađu na putu. Na vodama sa vrlo bujnom zelenom vegetacijom, gde obično postoje i jake populacije ovakvih puževa, šaran ih danima može gutati pretražujući rubne delove vodene trave. Naročito su za to pogodni obalni pojasevi pliće vode, te ivice „vodene šume”, jasno uz uslov da ih čovek tu ne ometa. Ako osete ljude, ove će ribe pobeći što dalje u mirnije, dublje, pa makar i hranom znatno siromašnije delove jezera, samo ukoliko se tamo osete sigurnijima. Školjke I sa školjkama je slično. Šarani ih jednostavno vole, bez obzira žive li u jezerima, mrtvim rukavcima ili u reci. Rijući po mulju, usisavaju ih sve do svojih ždrelnih zuba koji ih drobe u male komadiće, nakon čega idu dalje na probavu u creva. Šarani školjke jednostavno vole Velike rečne bezupke obično se nalaze u mulju, uz obalu na ivici polja lokvanja i lopoča, ili uz korenje stapki.
Stoje okomito zabodene u mulj tako da im napolje viri jedva jedna šestina ljuske. Otvore ljusku i skupljaju hranu filtriranjem vode. Često su prilično neprimetne, pa nekad ribolovac mora imati istrenirano oko i dobro se zagledati u vodu, kako bi ih lakše uočio, ili dobru uvežbanu ruku da ih u muljevitoj vodi napipa. Ukoliko je voda bistra, može ih se pratiti po izdajničkom tragu, koji svojim pomicanjem prave po rečnom ili jezerskom dnu. U jezerima, često ih nalazimo na podvodnim platoima, ili po plićim sprudovima. Biraju dubinu i temperaturu vode u zavisnosti od godiš- njeg doba. Po velikim hladnoćama i jakim vrućinama znaju se povući u dublje delove, ali u načelu vole topliju i plitku vodu (od pola metra do dva). Još uvek pamtim neke od priča starih (nažalost danas već pokojnih) kupskih profesionalnih ribara, kako su često znali uloviti velike šarane na „matuze” (rečne parangale), postavljene po dnu, i u srednjem sloju vode, te balansirane s bučicama, za somove. Iako na udici nije postojana, jer je voli i lako s nje skida gotovo sva sitna rečna riba, školjka nije mamac za podcenjivanje, jer se baš možda na nekoj od modernim mamcima opterećenih voda ona možda jednom pokaže kao joker u rukavu za lov krupnog ili kapitalnog šarana. Da bi školjku stavili na udicu, potrebno je nožem iza zgloba ljušture malo prorezati, zatim ljuske rastvoriti i probosti udicom kroz malo tvrđe žuto ili narančasto stopalo, a creva i iznutrice omotati oko nje. Ako na vodi gde lovite šarane ima školjki, nemojte ih zanemariti, bilo da ih koristite kao žive mamce, pasirate i stavljate u boile, ili jednostavno vaše omiljene mamce aromatizirate s nekom od aroma na njihovoj bazi. Ni sam ne znam koliko sam puta posle držanja velikog šarana do slikanja, u čuvarci našao sitne ljuskice školjaka, odnosno ostatke od zdrobljenih školjki pomešane s ostacima boili iz izmeta ribe. Zbog toga iskusne ribolovce i ne čudi zašto su poznate delotvorne arome na bazi školjke, kao na primer Freshwater Mussel, Shellfish postale među šaranašima širom sveta tako popularne. Isto tako postoji puno vrlo efektnih dodataka mamcima, koji su upravo napravljeni kao koncentrati školjaka i baš oponašaju prirodnu hranu (npr. kao Amino Swan Mussel) poput aminokiselina iz palete Rod Hutchinsona, ili Green Lipped Mussel Extract od Nutrabaitsa. Ovde je važno napomenuti da je većina ovakvih aroma, koncenrata, aminokiselina ljudima najčešće vrlo neprijatnog mirisa, pa ako ste oženjeni ili imate suprugu „nežnog nosića” pripazite malo gde radite ili aromatizirate boile. Fanatici, koji su bar jednom pokušali sušiti, mleti ili koristiti ove mamce u usmrđenom stanju, kao deo mase za boile u kući, dobro će znati o čemu se radi, jer je i sam pisac ovih redaka zbog jednog takvog eksperimenta jedanput skoro prespavao pod mostom.
Ribolovom su se ljudi bavili od davnina, neki da bi izasli u prirod i opustili se uz mir i tisinu koji sami mogu da pronadju. Neki da bi sebi obezbedili hranu svojoj porodici i kasnije spremali specijalitete od riba koje po mom ukusu su izvrsni.
Postoje i ljudi koji zloupotrebljavaju ovaj izvor hrane poput RIBOKRADICA i onih koji GRABULJAJU ribu i time smanjuju riblji fond.
Sto se tice ribolova ne lovi se samo riba vec i skoljke , rakovi ,hobotnice.
Ribolov se deli na : Sportski ribolov ( ulovi i pusti ) i Komercionalni ribolov (snabdevanje prodajnih lanaca ,riblje pijace,ribnjacci za uzgoj ribe…)
PRAVILA PONASANJA
Biti pecaros ne znaci ustati rano, otici na vodu napecati sve sto se zakaci na udicu,zatim brzre bolje otici kuci sa ribom koja je mozda u zabrani ili nije dovoljno narasla. Licno sto sam ja pimetio je smece na bilo kojem ribolovackom mestu, bacanje silka u vodu , struna ,udica,hrane , konzervi i svega sto se ne moze ragraditi u prirodi.
RESENJE ovakvih sitnica su kante za smece ako ne kante onda bar sve sto zelite da bacite sakupite u kesu i ponesite kuci.Naucite decu od malih nogu da ne prave rusvaj na ribnjacia rekama i jezerima budite im UZOR .
VRATITE RIBU KOJA JE ISPOD MERE!!!
Saran ispod 30cm,Stuka 30m,Linjak 30cm , Smudj 35cm, Karas 20cm,Kecciga 30cm, Deverika 25 cm, Som 60cm.
Ne stvaraj buku na ribolovnom mestu, smeta i ribi i drugim ribolovcima.
Uvek trazi dopustenje od ribolovca koji je pre tebe dosao za ribolov u njegovoj blizini,ne zabacuj blizu ili preko koleginog mesta da ne bi umrsili najlon.
NAZALOST ne postoje privatna privatna ribolovna mesta i ako je neko dosao pre tebe na tvoje “omiljeno mesto” pronadji drugo mesto za pecanje, ne pokusavaj da se usadis ko njega i da kazes da ces biti tu samo sa jednom pecaljkom da bi upecao “kedera”.
Imao sam takav slucaj da je covek stao pa prvo pecao kedere i na kraju raspakovao jos 4 pecaljke sto nije bilo lepo sa njegove strane jer sam ja tuu bio vec sat vremena ( samo se zapitatjte kako bi vama bilo da neko dodje pokraj vas i da zauzme mesto gde vi pecate).
NE BUCKAJTE PO VODI NIKAKO !!!
U prolazu do vaseg mesta za ribolov ako vidite vec nekog pecarosa pozdravite ga sa recju BISTRO, a ne sa sretan ulov majstore.
Uvek spremite kompletan pribor ,pre odlaska na vodu proverite da li imate udice , rezerni silak , olovo ili crvice, kukuruz i gliste.
PRIBOR ZA PECANJE
Laki stapovi:
Namenjeni su za lov bele ribe (babsaka,deverika,bodorika, skobalj…)tezine bacanja su do 40grama.Preporuka mladjim kolegama , za belu ribu uzmite stap akcije B-C tezine bacanja od 20 do 40grama duzine 3-4 metara( zavisi od vode na kojoj pecate).
Srednji stapovi :
Namejeni su za lov grabljivica i krupne bele ribe. Kod odabira ove vrste stapova trebate ueti u obzir gde planirate pecanje sa njima ,kojim mamcima i koliku ribu ocekujete da ulovite. Duzina stapa krece se od 2,10 m do 4m , ako pecate iz camca dugacak sta vam moze samo smetati jer necete imati dovoljno prostora u njemu. Ako pecate sa obale i treba da zabacite mamac 50 metara i privlaciti ribu izmedju lokvanja i prepreka tada stap od 3-4metara je pravo resenje. To s stapovi tezine bacanja 40 – 80 grama akcije A-B.
TESKI STAPOVI :
To su obicno dvodelni stapovi ,redje teleskopski koji su namenjeni lovu Soma,tostolobika,amura,krupnog sarana… Ovo su veoma “krupni”stapovi A akcije i tezine bacanja 80g (cak i 100-200g). Za duzinu vazi isto ko i kod srednji stapova.
AKCIJA A: 4,5-5: savija se samo na vrhu(veoma tvrd i ostar stap)
AKCIJA B: 3,5-4,0: savija se prva trecina stapa.
AKCIJA C : 2,5-3,0 savija se vise od polovine stapa.
AKCIJA D : 1,5-2,0 savija se ceo stap
Tezina bacanja su tezine koje cete zabacivati tim stapom, materijali koji se koriste za izradnju stapova su najrazlicitiji, idvojicu graficke stapove .Cena stapa je usko vezana sa kvalitetom i cvrstinom grafita koji je upotrebljen u proizvodnji stapa . Kada na stapu vidite “grapite composite” to znaci da je stap proiveden sa veoma malim procentom grafita.
NAPOMENA : grafitni staovi su odlicni provodnici struje,tako da se ne preorucuje pecanje za vreme oluja i ispod dalekovoda.
UDICE :
Sportsko-rekreativni ribolov je ezamisljiv i nemoguc bez udice. Ona je stara koliko i ovaj sport samo sto sto se vremenom radilo na usavrsavanju udica kako u pogledu strukture tako i izgleda udica.Proizvodjaca udica ima dosta navescemo ih samo nekoliko : “Gamatsku” , “DAM” , “Fox” , “Mustad”…
U zavisanosti sta zelite da upecate postoje jednokrake ,dvokrake i trokrake udice pa cak i cetvorokrake . Udice mozemo podeliti na bolje i na losije koje ne mogu podeti jac ribu i jednostavno puknu nakon udara vece ribe.
RIBOLOVNI KONAC
Svilene,pamucne i druge niti ,dlaka iz konjskog repa su deoproslosti jer su ih zamenili sinteticki materijali: najlon, perlon i drugi. Najloni se mogu razlikovati po idrzljivosti, elasticnosti,otpornosti na habanje, po boji , izdrzljivosti na cvoru ali i veku trajanja sto je od kljucnog znacaja.Osnovno je znati da je tanji najlon namenjen za pecanje sitnije ribe i obrnuto.Redovno menjanje najlona nakon svake sezone je bitno ako ne zelite da izgubite ribu koja vam se zakacila na udici.
TEHNIKE PECANJA
Osnovna podela ribolova je na sportski i privedni ribolov. Sportski ribolov mozemo podeliti na ribolov cekanjem i ribolov u pokretu . Svaki od ova dva nacina su specificni na primer Ribolov cekanjem se moze podeliti na dubinsko pecanje i na pecaje sa plovkom . Dubinsko pecanje sa klizajucim oovom , fider ribolov na pop up(kglica koja mami ribu jr ispod udice a kada je u vodi izdize se iznad dice i prilikom uvlacenja mamca u usta ribe udica se spesno kaci za usta) . Pecanje na plovak je povrsinsko i vidi se kada se riba upeca ona povuce plovak u vodu i dovolnjo je udariti kontru.
Lov ribe u pokretu spada u varalicarenje i musicarenje. Ovaj nacin pecanja smatraju pravim sportskim ribolovom jer je potrebno nadmudriti ribu da uzme mamac a s obzirom da smo napredovali u proizvodnji varalica ima dosta dizajnova stalno ste u pokretu i nemoze se opisati osecaj kada riba udari kontru na vasu varalicu.
VRSTE RIBA u regijonu srbije : Recna pastrmka , linjak,som,saran ,manic ,crvemperka ,mladica ,bodorika,klen ,amur,jez,beovica,tostolobik,skobalj,bucov,mrena,babuska,nosara,smudj, patuljasti som,bandar…
