My Blog

Category: varalicarstvo

  • Varaličarenje bucova: Najbolje varalice, brzina vođenja i stealth taktika

    Varaličarenje bucova: Najbolje varalice, brzina vođenja i stealth taktika

    Bucov (lat. Leuciscus aspius) je fenomen među našim grabljivicama. Iako po anatomiji pripada porodici ciprinida (šaranolikih riba) i nema zube u čeljustima (hranu sitni tzv. ždrelnim zubima), on je izraziti, ekstremno brzi grabljivac. Njegov lov je vizuelno najatraktivniji oblik varaličarenja: vidite eksploziju na vodi, jato kedera kako pršti na sve strane, i u deliću sekunde dobijate udarac koji vam zamalo ne izbije varaličarski štap iz ruke.

    Čulo vida i “Stealth” (Prikradanje) na obali
    Najveći problem kod bucova nije naterati ga da napadne, već prići mu a da vas ne primeti. Bucov ima verovatno najbolji vid među svim rečnim ribama. On savršeno registruje siluetu čoveka na obali na udaljenosti od 20 metara.

    Zlatno pravilo: Nikada ne prilazite mestu raubovanja bučno i uspravno. Koristite grmlje kao zaklon. Nosite odeću prirodnih tonova (zelena, siva, maskirna).
    Daljina je ključ: Što dalje možete da zabacite, to ćete više uspeha imati. Ciljajte daljine preko 50-60{ metara}, gde vas riba uopšte ne sumnja.

    Top tri vrste varalica za bucova

    1. [ Kastmaster / Pilker ] ⭐⭐⭐⭐⭐ (Za maksimalne daljine i ekstremno brzu vuču)
    2. [ Površinci: Zarice / Poperi ] ⭐⭐⭐⭐ (Za eksplozivne napade na površini – letnji period)
    3. [ Plitkoroneći vobleri sa sitnom vibracijom ] ⭐⭐⭐⭐ (Za rano jutro i sumrak)

    Metali (Kastmasteri i Pilkeri): Teške, kompaktne varalice od 10do 28g. Nemaju nikakvu sopstvenu akciju, ali imaju aerodinamiku metka. Vode se ekstremno brzo. Pravilo glasi: mislite da vučete brzo? Vucite još brže! Bucov je brži od bilo kog vašeg namotavanja, a brza vožnja mu ne ostavlja vreme da shvati da je u pitanju komad metala.

    Površinci (Zarice / Walk-the-dog i Poperi): Idealni za letnje mesece kada bucov raubuje u samom filmu vode. Cik-cak kretanje zarice izluđuje bucova koji misli da je u pitanju povređeni keder koji beži.

    Vobleri sa sitnom vibracijom: Modeli dužine 5-7cm koji stabilno rade u jakoj struji (npr. Ujka, Salmo Thrill, Rapala Countdown).

    Legendarna montaža sa strimerom (Balkan-Style)
    Ovo je ubedljivo najefikasniji sistem za lov bucova na našim rekama, pogotovo kada je riba selektivna i juri sitne, ovogodišnje kedere.

    [ Glavni najlon/Struna ] ─── Virbla ─── [ Predvez: 50cm ] ─── 襁 [ Beli Strimer ] ─── [ Predvez: 50cm ] ─── ️ [ Kastmaster ]
                                                                   (Simulira malog kedera) (Daje težinu za izbačaj)

    Efekat: Kastmaster ovde služi kao otežanje koje vam omogućava dalek izbačaj i svojom bljeskom privlači pažnju. Bucov vidi scenu kao da veći predator (Kastmaster) juri malu ribicu (strimer). Iz ugla ljubomore i čiste agresije, u 90% slučajeva bucov će ignorisati metalnu varalicu i brutalno napasti upravo strimer.

  • Kako pročitati vodu: Školski znaci da je krupan som u lovu na Tisi

    Kako pročitati vodu: Školski znaci da je krupan som u lovu na Tisi

    Iako ovi znaci mogu važiti i za druge velike reke, Tisa ima svoja specifična pravila. Kada na našoj lepotici zavlada prividni mir, a temperatura vode dostigne idealnih 20 stepeni, njeno karakteristično muljevito dno i specifične mikro-lokacije, poput starih pontona i skrivenih limana, postaju poprište ozbiljne akcije. Som je ovde apsolutni gospodar dubina, a kada krene u lov, iza sebe ostavlja tragove koje iskusno oko ribolovca na Tisi može nepogrešivo da dešifruje.


    Evo kako da povežeš jedinstveno ponašanje tiske vode, mehuriće, krugove i paničan beg ribica u jasan znak da je “brka” aktivan.


    Prvi znak: Pokretni mehurići na površini (Čišćenje terena)
    Za razliku od statičnih balona prirodnog gasa koji izbijaju na jednom mestu usled truljenja mulja, mehurići koje pokreće som imaju svoju dinamiku:
    Kako nastaju: Kada krupan som krene da se pomera sa svog ležaja ili pretražuje dno blizu pontona i prepreka, on svojom masom i repom bukvalno “ore” kroz naslage mulja.
    Ključni dokaz: Ti mehurići se pojavljuju u liniji ili se odjednom pomere nekoliko metara u stranu. To je znak da riba pliva nisko i podiže zarobljeni gas iz rečnog korita dok se kreće ka svojoj zoni lova.


    Drugi znak: Paničan beg ribica (Formiranje zone napada)
    Sledeća faza koja najavljuje akciju jeste naglo komešanje sitne ribe.
    Kako prepoznati: Kederi i bela riba imaju savršeno bočno čulo i prvi osete vibraciju krupnog predatora koji im se približava.
    Ponašanje: Ako vidiš da na površini, par metara ispred mesta gde su izbili mehurići, ribice odjednom počnu panično da beže i “pršte” po vodi, to nije uobičajeno igranje sitne ribe. To je jasan znak da ispred sebe guraju talas straha jer im je som za petama.
    Treći znak: Koncentrični okrugli talas (Snažan udarac – Raub)
    Krunski dokaz da je som na lokaciji i da je završio svoj napad jeste veliki, pravilni okrugli vrtlog na površini vode


    Anatomija talasa: Kada som locira jato, on se silovito podiže, otvara svoja ogromna usta stvarajući potisak koji guta sve ispred sebe, a zatim pravi oštar zaokret repom nazad ka dubini.
    Rezultat: Taj manevar na površini ostavlja masivan, okrugli talas koji se širi u koncentričnim krugovima. To je potpis krupnog soma koji je upravo izveo uspešan ili neuspešan napad na belu ribu.


    Četvrti znak: Zatišje i mirna voda (Vreme za akciju)
    Nakon eksplozije i formiranja velikog kruga, voda odjednom postaje potpuno mirna.
    Šta se dešava dole: To nije znak da je riba otišla. Preživela bela riba se u šoku “zakucala” za dno ili pobegla pod pontone i čeka da opasnost prođe. Som je spustio nivo svog kretanja, ali je i dalje tu, ohrabren prisustvom hrane.
    Taktika za ribolovca: Na temperaturi vode od 20 stepeni, metabolizam soma je u vrhuncu. Kada se voda primiri nakon ovakvog scenarija, to je idealan trenutak da se na tu “vruću tačku” (par metara desno ili levo od viđenog talasa) spusti krupan mamac – snop ritskih glista, durdubak ili živ keder. On je tu, gladan je i traži sledeću metu.

    Bistro!!!

  • Pecanje na Đerdapu: Carstvo somova kapitalaca, potopljenih šuma i teškog ribolova

    Pecanje na Đerdapu: Carstvo somova kapitalaca, potopljenih šuma i teškog ribolova

    U prošlom tekstu smo prošli kroz istoriju i lepote koje se vide sa površine, ali za nas koji živimo za divlju vodu, prava magija i surova borba dešavaju se ispod površine ovog moćnog dela Dunava.

    Đerdap nije voda za lagan pribor, tanke strune i opušteno zabacivanje uz kafu. Ovde Dunav ulazi u uske tesnace Velikog i Malog Kazana, gde dubine idu do neverovatnih 90 metara. Zamisli taj pritisak, te podvodne grebene, procepe i snagu matice koja valja sve pred sobom. Ovo je teren gde se oprema testira do krajnjih granica, a ulov života vas deli od sekunde nepažnje. Ako planiraš da baciš udicu u đerdapske dubine, evo šta te stvarno čeka i kako da se spremiš.

    Tekija i som na bućku: Kada zver krene sa 50 metara dubine

    Tekija nije bez razloga svetska prestonica alasa. Kada ovde počne sezona i krene čuvena „Zlatna bućka Đerdapa“, zvuk drvenog ili plastičnog alata odjekuje klisurom. Ali nemoj da misliš da je ovo laka zabava.

    Taktika i dubina: Ovde somove ne tražiš u plićaku pored panja. Oni leže u dubokim procepima i rupama na 40, 50 ili više metara. Zvuk bućke ih iritira, budi im radoznalost i tera ih da krenu gore, ka površini, pravo prema tvom mamcu.

    Pribor: Zaboravi na kompromise. Ovde ti treba jak, krut štap, ozbiljna multiplikatorska mašinica ili stacionarna rola sa vrhunskom kočnicom, i struna koja može da izdrži vuču teretnog voza.

    Borba: Đerdapski som nije „baba“ iz mirne stajaće vode. To je čist mišić odgojen u najjačoj rečnoj struji. Kada udari na 30 metara dubine i iskoristi snagu dunavske matice, borba traje satima, a svaki labav čvor ili loša vrtilica znače gubitak ribe.

    Džigovanje smuđa: Ples po potopljenim šumama

    Kada je izgrađena brana, Dunav je progutao stare šume, sela i obale. Danas je dno oko Donjeg Milanovca i Golupca groblje potopljenih stabala, panjeva i krša. Za prosečnog turistu to je nevidljivo, ali za ribolovca – to je zlatna žila.

    Gde je krš, tu je smuđ: Ove potopljene šume su savršeno stanište i zaklon za krupnog, kapitalnog smuđa i ozbiljne štuke. Riba je tu sigurna, ima hrane u izobilju i ne mora da se bori sa najjačom strujom.

    Cena uspeha (Kidanje): Ako nisi spreman da pokidaš 10 ili 15 džigova za jedno popodne, Đerdap nije za tebe. Ovde se peca „u stopu“ sa preprekom. Koriste se teške džig glave (često od 30 do preko 50 grama, u zavisnosti od mesta i toka) kako bi uspeo da probiješ struju i spustiš silikonac direktno među grane.

    Caka: Koristi offset udice (skrivene u telu silikonca) da smanjiš zapinjanje, ali budi spreman na munjevitu kontru čim osetiš onaj karakterističan, tupi „tup“ na štapu. Ako ga ne odlepiš od dna u prve dve sekunde, smuđ se podvlači pod panj i tu je kraj priče.

    Đerdapski šaran: Divljak koji lomi štapove

    Ako misliš da znaš kako vuče šaran jer si pecao po komercijalnim revirima i mirnim kanalima, spremi se da promeniš mišljenje. Đerdapski divljak je sasvim druga vrsta zveri.

    Pribor za ekstremne uslove: Da bi tvoj mamac uopšte ostao na dnu i da ga matica ne bi odnela u Rumuniju, zaboravi na lagana olova. Ovde se koriste “pljoci” i teška olova od 150, pa i preko 200 grama. Najlon mora biti maksimalno otporan na krzanje jer su stene i školjke na dnu oštre kao žilet.

    Strpljenje na maksimumu: Pecanje šarana ovde traži ozbiljno hranjenje mesta i čekanje. Ali kada taj divlji, vretenasti šaran uzme mamac i krene niz struju, imaćeš osećaj da si zakačio torpedo. To su ribe neverovatne snage koje ne praštaju ni najmanju grešku u podešavanju kočnice.

    Par reči sa obale: Zakon i dozvole

    Pre nego što spakuješ pribor i kreneš na put, sedi i dobro proveri pravila. Kompletan ovaj teren spada pod Nacionalni park Đerdap.

    To znači da ti obična jedinstvena dozvola ovde ne završava posao – potrebna ti je doplata ili posebna dozvola za zaštićena područja. Takođe, obrati pažnju na zone mrestilišta i delove gde je ribolov strogo zabranjen tokom cele godine. Čuvari su stalno na vodi, kontrole su rigorozne, a kazne previsoke da bi se igrao sa tim. Zato, sve po zakonu, pa mirne glave na vodu.

    Đerdap traži poštovanje. To je voda koja uzima mnogo pribora i živaca, ali kada ti se jednom upiše kapitalac iz ovih dubina, sve ostale vode će ti delovati kao plitak potok.

    Bistro na vodi, čuvaj prirodu i vidimo se na Dunavu!

  • Sveto trojstvo tiskog ribolova: Kompletan vodič za feeder, šarana i varalicu

    Sveto trojstvo tiskog ribolova: Kompletan vodič za feeder, šarana i varalicu

    Feeder ribolov na Tisi (Bela riba, mrena i krupna krupatica)
    Feeder na Tisi nije isto što i pecanje na jezeru ili sporom kanalu. Ovde teče teška voda, nosi travu, a riba je naviknuta na jak tok. Zato ti treba “heavy” ili “extra heavy” pribor.
    Pribor i sistemi
    Štapovi: Dužine 3.60\text{ m} ili 3.90\text{ m}, težine bacanja (casting weight) od 120\text{ g} pa sve do 150\text{ g} ili 180\text{ g}. Potrebni su ti jaki, karbonci sa oštrijom akcijom i dobro vidljivim vrhovima (od 3\text{ oz} do 5\text{ oz}) koji mogu da izdrže pritisak vode, a da ne ostanu skroz savijeni u “kiflu”.
    Hranilice: Zaboravi lagane hranilice. Zbog toka i dubine (koja na Tisi često ide od 5 do preko 12 metara), koristićeš kavezne ili zatvorene hranilice sa otežanjem od 70g do 120g, često sa “kandžama” (stoperima od žice) koje pomažu da hranilica ostane na dnu i da je voda ne kotrlja u krš.
    Osnovni najlon i predvez: Kao osnovni koristi tanak pleteni najlon (strunu) promera od 0.10\text{ mm} do 0.14\text{ mm} sa “shock leader-om” (mono-predvezom) od metraže debljeg najlona (0.28\text{ mm} – 0.30\text{ mm}) kako struna ne bi pucala na školjkama i oštroj glini. Predvezi idu od 0.14\text{ mm} do 0.20\text{ mm}, dužine od 50\text{ cm} pa do preko jednog metra, u zavisnosti od toga koliko je riba oprezna.
    Hrana i mamci
    Tiska bela riba (krupatica, deverika, kesega, a neretko i krupna mrena i šaran) voli tešku, lepljivu hranu koja se ne raspada u srednjem sloju vode, već se polako otvara tek kada padne na dno.
    Miksuj: Teške rečne hrane (baza sir, rečna keks-baza) sa dosta zemlje (krtičnjaka ili kupovne teške gline) kako bi se dobila masa koja drži mesto.
    Partikli: U hranu obavezno ubacuj žive mamce (crviće, seckane gliste) i krupne partikle (kuvani kukuruz šećerac, minijaturne pelete, kuvano žito).
    Mamci na udici: Klasika – snop crvića (beli i crveni kombinovano), “ruža” od hleba (odlična za krupnu krupaticu), sitna crvena glista, ili kombinacija crvić-šećerac (tzv. “sendvič”).

    Top Feeder Lokacije na Tisi:
    Potez oko Taraša i Melenaca: Odlična mesta sa pristupačnom obalom gde se na prelazima u dubinu uspešno pecaju krupna krupatica i deverika.
    Novi Bečej (kod brane i nizvodno): Zona oko brane u Novom Bečeju je magnet za belu ribu i mrenu, gde kiseonika ima u izobilju, ali zahteva teške hranilice zbog jačeg toka.
    Knićanin i ušće Tise u Dunav: Izuzetno bogat potez gde se mešaju rečne struje, idealan za krupne tiske deverike i jazove.


    Šaranski ribolov na Tisi (Divlji rečni “vretenac”)
    Šaran sa Tise je čist mišić. Kada se zakači na udicu, borba je brutalna jer riba koristi snagu rečnog toka i odmah bez kompromisa juri u najbliži panj ili podvodno drvo.
    Lociranje i priprema mesta (Najvažniji korak)
    Na Tisi ne vredi pecati “na slepo”. Moraš naći spoljnu krivinu reke gde voda dubi dno, odseke gde glina prelazi u mulj, ili zone odmah iznad ili ispod potopljenih panjeva.
    Hranjenje: Tiski šaran traži obilnu i konstantnu hranu. Mesto se priprema najmanje 3 do 5 dana unapred. Najbolja i najekonomičnija baza je kuvani kukuruz (često “začinjen” belim lukom, anisom ili nekom smrdljivom aromom poput školjke) pomešan sa starim, tvrdim hlebom i stočnim peletima.
    Pribor: Štapovi od 3.60\text{ m} ili 3.90\text{ m} sa akcijom od 3\text{.5 lb} (libri). Mašinice moraju biti jake, sa preciznom kočnicom i velikim kapacitetom najlona. Zaboravi tanke najlone – ovde se koristi osnovni najlon od 0.35 mm do 0.40 mm, uz obavezan “snag leader” (tonući predvez otporan na habanje od minimum 0.50 mm ili debelu strunu) u dužini od 10-15 metara zbog oštrih školjki kojima su oblepljeni tiski panjevi.
    Sistemi i mamci
    Sistemi: Najsigurniji je “Safety bolt” sistem (sa sigurnosnom klipsom). Ako olovo zapne u panju tokom borbe, ono otpada, a ti zadržavaš ribu na štapu. Predvezi se prave od krutog fluorokarbona ili presvučene strune (skin line) kako se ne bi mrsili u toku. Udice moraju biti jake, kovanice, veličine od 2 do 4.
    Na dlaci: Stari, tvrdi kukuruz (dva ili tri zrna na dlaci), često “podignut” jednim gumenim ili pop-up kukuruzom da neutrališe težinu udice. Takođe, dobro prolaze i tvrde boile sa aromama ribe, mesnog doručka, lignje (Squid & Octopus) ili belog luka, promera 20 mm i više, kako bi se eliminisala sitna bela riba.

    Top Šaranske Lokacije na Tisi:
    Potez kod Titela i Titelski breg: Duboka mesta sa podvodnim odsecima i mnogo krša. Pravi raj za teški dubinski ribolov šarana.
    Babatovo (kod Elemira): Poznata šaranska lokacija sa dosta potopljenih stabala gde divlji šarani rado prilaze obali u potrazi za hranom.
    Senta i Sanad (gornji tok): Potezi sa izrazito čistom, oštrom glinom i dubokim rupama gde se kriju kapitalni rečni vretenci koji retko viđaju ribolovce.


    Varaličarski ribolov na Tisi (Smuđ, som i bucov)
    Varaličarenje na Tisi pruža vrhunski adrenalin, a jesen i zima su “špic” sezone, posebno kada je u pitanju smuđ.
    Ciljane vrste i zone
    Smuđ (Zander): Tiski smuđ voli kamenjare, prelaze iz plićaka u dubinu, zone oko stubova mostova i takozvane “glinovite stepenice” na dnu.
    Som: Nalazi se u najdubljim tiskim rupama (limanima) i oko ekstremnog krša, a leti u sumrak izlazi na plića mesta i prelaze gde juri kedere.
    Bucov: Vlada gornjim slojevima vode, oko špiceva, limana i mesta gde voda pravi kovitlace.
    Taktika i varalice
    Džigovanje (Smuđ i som): Ovo je tehnika broj jedan na Tisi. Koriste se silikonske varalice (šedovi i tvisteri) dužine od 8\text{ cm} do 12\text{ cm} (za smuđa) i preko 15\text{ cm} (za soma). Ključ je pogoditi težinu džig glave. Zbog toka i dubine, glave se kreću od 15g pa sve do 35g ili 40g. Taktika je “kuckanje” po dnu – pustiš varalicu da padne na dno, podigneš je dva-tri kruga ručicom mašinice, pa pustiš da ponovo padne (u padu se dešava 90% udaraca smuđa). Kontra mora biti munjevita i jaka, jer smuđ ima koščata usta.
    Vobleri (Noćni lov): Tokom leta i rane jeseni, u sumrak i tokom noći, smuđ i som prilaze samoj obali da se hrane. Tada se koriste vobleri sa sitnom (vibracijom) za smuđa (plitkoronci od 7-11 cm) ili sa jakom, dubokom vibracijom za soma. Vobler se vodi polako, tik uz pojas trave ili tik iznad kamenog napona.
    Pribor: Varaličarski štap dužine 2.40\text{ m} do 2.70\text{ m}, brze akcije (Fast ili Extra Fast) sa težinom bacanja od 30\text{ g} – 60\text{ g} (za smuđa) ili preko 100\text{ g} (ako se ciljano ide na soma). Kvalitetna struna (0.16\text{ mm} – 0.20\text{ mm}) je obavezna jer ti daje direktan kontakt sa varalicom i osećaj dno-voda, a na kraju se uvek vezuje metar fluorokarbona (0.35\text{ mm} – 0.45\text{ mm}) kako riba ne bi videla strunu i kako bi se sprečilo krzanje o prepreke.

    Top Varaličarske Lokacije na Tisi:
    Kamenjar kod Čuruga i Taraša: Mesta gde promena strukture dna (prelaz iz mulja u kamen i tvrdu glinu) privlači jata krupnog smuđa.
    Zona oko mostova (Žabaljski most, most kod Sente): Stubovi mostova prave specifične kovitlace u vodi i idealna su skrovišta gde smuđ i som čekaju plen. Tu je džigovanje najefikasnije.
    Tiske rupe kod Ade i Kanjiže: Duboki limani u gornjem toku Tise koji kriju kapitalne somove, idealni za jesenje češljanje dna velikim silikoncima.


    Rezime za uspeh na Tisi
    Bilo da pecaš na feeder, čekaš šarana ili “češljaš” dno silikoncima, zapamti zlatno pravilo Tise: Prilagodi se toku vode. Ako ti voda nosi hranilicu ili džig glavu, nemoj se ustručavati da povećaš otežanje. Riba na Tisi leži na samom dnu, u zavetrini prepreka, i mamac mora proći tačno pored nje da bi ga pokupila.

  • Vobleri za noćnog soma

    Vobleri za noćnog soma

    Varaličarenje na površini i u plićaku
    Ribolov soma voblerima u letnjim i jesenjim noćima pruža neverovatan adrenalin. Udarci se dešavaju u gornjim slojevima vode, često na samoj površini, a kontre su brutalne i pamte se ceo život.
    Izbor pravog voblera za soma
    Za razliku od smuđa koji voli sitnu i suptilnu vibraciju, som traži jaku, tešku i agresivnu vibraciju koja bukvalno trese vrh vašeg štapa. On loše vidi, ali svojom bočnom linijom nepogrešivo locira vobler koji “galami” u vodi.
    Kruškasti vobleri (Fat modeli): Zdepasti vobleri sa velikom paktom (stabilizatorom) pravljeni od balze ili jake plastike su broj jedan.
    Dubina zarona: Birajte plitkoroneće modele koji idu od 0.5 do maksimalno 1.5 metara dubine, kao i površinske voblere (popere i dvodelne modele) koji prave talas na površini.
    Jaka oprema: Vobler za soma mora imati izuzetno jake i debele trokrake udice i masivne alkice. Obične udice će kapitalan som ispraviti u prvih nekoliko sekundi borbe.
    Tehnika vođenja
    Vobler se zabacuje blizu mesta gde se pretpostavlja da som lovi (ili gde ste čuli udarac) i vodi se ravnomerno i sporo. Nema potrebe za prebrzim motanjem; pustite da jaka struja sama odradi posao i pokrene vibraciju voblera, dok vi samo lagano održavate napetost strune.

  • Noćni ribolov smuđa na voblere

    Noćni ribolov smuđa na voblere

    Noćni ribolov smuđa na voblere: Kako ga prevariti pod okriljem mraka
    Smuđ je pre svega noćni lovac. Zahvaljujući specifičnoj strukturi oka koja mu omogućava savršen vid u mraku, on koristi noć da iznenadi svoj plen u plitkoj vodi. Ribolov smuđa voblerima tokom noći pruža poseban adrenalin jer se udarci dešavaju blizu obale, često na svega par metara od ribolovca.
    Gde loviti smuđa noću?
    Smuđ noću napušta svoja duboka skloništa i kreće u patrolu duž obale. Najbolja mesta za noćni ribolov su:
    Kameni naponi (šporovi) i kejski zidovi: Mesta gde se lome rečne struje i gde se skuplja sitna riba.
    Osvetljene zone: Delovi vode ispod ulične rasvete, mostova ili splavova. Svetlost privlači kastere i kedere, a smuđ stoji na granici svetla i tame i odatle napada.
    Plići prelivi: Mesta gde voda ubrzava preko kamenog dna.
    Tehnika vođenja voblera i izbor dekora
    Ključ uspeha u noćnom voblerisanju je sporo vođenje. Vobler treba voditi toliko polako da jedva radi u vodi – tek toliko da osetite blago vibriranje na vrhu štapa.
    Modeli: Koriste se plitkoroneći vobleri (izduženi, takozvani “minnow” modeli) dužine od 7 do 11 cm sa sitnijom vibracijom.
    Dekori: Iako je mrak, dekor je važan. U bistrim noćima sa mesečinom odlično prolaze prirodni i sedefasti dekori. U potpunom mraku ili mutnijoj vodi, odlične rezultate daju vobleri u “jansen” dekoru (bela leđa, crvena glava) ili fluorescentno žuti modeli koji prave jasan kontrast u vodi.

  • Letnji i jesenji ribolov smuđa

    Letnji i jesenji ribolov smuđa

    Kako promena godišnjih doba menja taktiku
    Da biste uspešno pecali smuđa tokom cele godine, morate shvatiti kako temperatura vode diktira njegovo kretanje. Dok leti traži dubinu i kiseonik, jesen donosi drastičnu promenu i period kada se smuđ intenzivno hrani pred dolazak zime.
    Letnji režim: Potraga za dubinom i kiseonikom
    Tokom vrelih letnjih meseci, voda u plićacima postaje pretopla i gubi kiseonik, zbog čega se smuđ preko dana povlači u najdublje delove reke – u maticu, podvodne jame, limane i oko mostovskih stubova gde je voda hladnija i brža.
    Taktika: Preko dana ga tražite isključivo na dnu u velikim dubinama pomoću težih džig glava.
    Noćni preokret: Tek kada sunce potpuno zađe i površinski sloj vode se malo ohladi, smuđ prilazi obali i plićim kamenim naponima gde juri kedere. Letnje noći su idealne za lagano povlačenje voblera blizu same obale.
    Jesenji cug: Priprema za zimu
    Jesen je za mnoge ribolovce najlepši deo sezone za lov smuđa. Kako temperatura vode pada, smuđ dobija signal da dolazi zima i počinje aktivno da se hrani tokom celog dana kako bi stvorio masne naslage.
    Gde ga tražiti: Smuđ se u jesen pomera ka prelazima iz dubine u plićak i ponovo postaje aktivan preko dana. Rano jutro i kasno popodne su udarni termini.
    Izbor varalica: U jesen možete slobodno koristiti krupnije varalice (šedove i voblere od 10 do 14 cm) jer smuđ u ovom periodu radije bira jedan krupniji obrok nego da troši energiju na sitne kedere.

  • Najbolje Varalice za Štuku: Brutalan Vodič za Ulov Koji Ne Prašta (Gde, Kada i Kako Bacati)

    Najbolje Varalice za Štuku: Brutalan Vodič za Ulov Koji Ne Prašta (Gde, Kada i Kako Bacati)

    Najbolje Varalice za Štuku: Brutalan Vodič za Ulov Koji Ne Prašta (Gde, Kada i Kako Bacati)

    Štuka je kraljica zasede. Ako ne znaš šta bacaš, gde bacaš i kako vodiš varalicu, štuka će te gledati kao klovna dok prođeš pored nje. Zato ide vodič bez ulepšavanja – da znaš tačno šta radi, a šta je bacanje vremena.

    1. Šta štuka napada i kako razmišlja (da prestaneš da bacaš naslepo)

    Štuka je predator koji ubija iz zasede. Leži:

    u travi, pored potopljenih grana, uz trsku, na prelazima duboko–plitko, u senkama i rupama.

    Ako u vodi ima zaklona, ima štuke. Ako bacaš na otvorenu vodu bez strukture – gubiš vreme kao amater.

    2. Najbolje varalice za štuku (TOP 6 koje rade svuda)

    1. Meps Aglia/Long br. 3 i 4

    Da, klasični leptir. Možda misliš da je staro — radi brutalno.

    Štuka voli vibraciju i odsjaj, pogotovo u mutnoj vodi.

    Gde radi: plitko, uz travu, uz obalu.

    Kako vodiš: ravnomerno, bez filozofiranja.

    2. Silikonce 10–15 cm (shadovi, twisteri)

    Ovo je hleb i mleko za štuku.

    Boje koje najviše ubijaju: bela, motoroil, zelena.

    Gde radi: blatnjava voda, trska, rupe od granja.

    Kako vodiš: džigovanje, pauze, kratki trzaji.

    3. Rapala Husky Jerk / Shadow Rap

    Ako želiš da selektuješ krupniju – ovo je majka. Suspend wobbleri su smrtonosni.

    Gde radi: hladna voda, zima, rana jesen.

    Kako vodiš: povuci – pauza – povuci – pauza (pauza nekad 3–5 sekundi).

    4. Spinnerbait

    Ako ima puno trave i zaklona, ništa ne prolazi kroz haos bolje od spinnerbaita.

    Gde radi: jesen, mutna voda, ogromne trave.

    Kako vodiš: ravnomerno, povremeno kratko ubrzanje.

    5. Vobleri 10–14 cm (plivajući i tonući)

    Štuka voli krupno i agresivno.

    Najbolje vrste: Salmo Slider, Rapala X-Rap, Savage Gear Freestyler.

    Gde radi: jezera, reke sa slabom strujom.

    Kako vodiš: jači trzaji, promena ritma.

    6. Kašike (klasične, S oblika)

    Kašika je jednostavna, ali štuka je obožava jer pravi jak bljesak.

    Gde radi: dubina, velike vode.

    Kako vodiš: sporo, ravnomerno.

    3. Koju varalicu koristiti po godišnjem dobu

    Proleće

    Silikonce Leptire Plići wobblere Štuka je tada agresivna, jede sve.

    Leto

    Spinnerbait Kašike Velike silikonce Povlačenje kroz trave, štuka stoji duboko u hladnijoj vodi.

    Jesen (najbolje vreme za kapitalke)

    Suspending wobblere Veliki shadovi Slideri Štuka se goji pred zimu, napada jače i veće.

    Zima

    Toned wobblere Silikonce 10–12 cm Spora prezentacija, duge pauze, ništa agresivno.

    4. Tehnike vođenja koje najviše pale

    1. Stop-and-go

    Povučeš 1–2 metra → zaustaviš → nastaviš.

    Štuka često udara baš u pauzi.

    2. Twiching

    Brzi trzaji vrhom štapa, idealno za wobblere i silikonce.

    3. Džigovanje

    Pusti da potone → podigneš → pustiš → podigneš.

    Ubitačno u hladnoj vodi.

    4. Plitko izvlačenje

    Držiš varalicu 30–50 cm ispod površine. Štuka voli da udari odozdo.

    5. Najbolja mesta za bacanje

    Ako pecaš na pogrešnom mestu, džaba najbolja varalica. Traži štuku na:

    trska + rupa u trski potopljena stabla ivice travnjaka senke drveća prelaz plitko-duboko uvale sa mirom

    Baci 3–5 puta na jedno mesto. Ako nema udara, pomeri se. Nemoj da glumiš panj 40 minuta.

    6. Oprema koju moraš imati da ne izgubiš ulov

    sajlica (obavezno) jaka mašinica (min. 0.30 najlon ili 0.18–0.22 pletenica) štap 2.40–2.70 m, težine bacanja 20–60 g dobar meredov klješta za otkačinjanje

    Ako ideš bez sajlice, zaslužuješ da ti svaki udarac preseče predvez.

    7. Najčešće gluposti koje unište pecanje

    prebrzo vođenje varalice pecanje u pogrešno vreme (podne, sunce u glavu) pecanje bez strukture previše menjanja varalica na svakih 30 sekundi povlačenje kroz čistu vodu bez ijednog zaklona tanki najlon nema pauze u vođenju

    Štuka neće juriti kao som. Ona čeka, pa napada kad varalica deluje ranjeno.

    

    
			
    
		
    
		
	
  • 
		
		
    
			
    Som
    
			
    Som
    
			
    

    




    




    Na prvom mestu nam je samo nadmudrivanje sa somom. Navesti ga da se polakomi upravo na našu varalicu. Sada kada je još u blagom dremežu, tj. drži se dubine i nije raspoložen za dužu jurnjavu za plenom. A to nadmudrivanje danas nije nimalo lako – ne samo sada u rano proleće, već i tokom cele godine! Recimo mladicu poštovaoci često zovu ribom od 1000 zabačaja. Nažalost, som će na kanalu DTD, na Dunavu i ostalim rekama uskoro biti riba od 10000 zabačaja, ako lopovi nastave da pustoše vodu tempom kojim rade poslednjih godina.
    




    Aktivnost
    




    Čim temperatura vode premaši osam stepeni, som se polako budi i počinje da se kreće u potrazi za hranom. U prvoj fazi ne odmiče se previše od svog zimskog brloga, ali kako se njegova životna sredina zagreva, postaje sve aktivniji i sve se više udaljava nastojeći da nađe pogodna mesta za lov, pre svega ona na kojima ima dosta sitne ribe.
    




    Ovom velikom grabljivcu posebno odgovaraju ulegnuća u tvrdom dnu, u koja rado zaleže kako bi iz njih vrebao i napadao plen. Nakon „buđenja”, nije nešto posebno aktivan za dužu jurnjavu za plenom. Bilo da je to varalica, kašika, tvister ili vobler, treba mu je provući ispred samog nosa i to što sporije. Presudni faktor za rano-prolećni uspeh je fanatična upornost. Ali, zapamtite, ništa vam neće pomoći, ni desetine izlazaka i višesatno bacanje ako idete na pogrešnu vodu ili mesto. Najviše somova sada dobijaju strpljivi varaličari koji poznaju životne navike ribe na terenu čiji svaki pedalj imaju pred očima. Tek ako znamo gde se som krije kada je neaktivan, a gde i u kom periodu lovi, imamo šanse da ga upornim bacanjem, dobro odabranim varalicama, izazovemo i pokrenemo iz letargične faze u napad.
    




    Gde tražiti soma?
    




    Zaklon nalazi ispod betonskih jezika na šlajzovima kao i ispod mostova, a naročito u rupama oko njihovih stubova. Ako mu neki ukusan zalogaj dođe nadomak velikih usta dok se odmara, on će ga i pojesti. Ali, po pravilu, lovi malo dalje od svoje „spavaće sobe”. U rano proleće som lovi u cugovima, koji obično padaju u najtoplijem delu dana od 11 h do 16 h i u tom periodu nije ga retko videti kako se na površini lenjo okupa.
    




    Celodnevna aktivnost „brke” je samo u određenim delovima: u blizini većih brana (što zbog dubine, a i zbog više kiseonika zahvaljujući brzom protoku vode), zatim na određenim šlajzovima i ispustima kanalizacija (oko kojih se skuplja sitna riba) te u rupama sa dosta granja i panjeva… Ako se zadesimo na mestu gde se som okupao, pola posla je gotovo, jer ostaje samo da odaberemo pravu varalicu i da budemo istrajni u bacanju.
    




    To naravno, nipošto ne znači da treba da se ukopamo u jednom mestu i da na njemu bacamo i dan i noć. Iako som nekada veštački mamac uzme čim ga zabacimo, u većini slučajeva nije dovoljno plasirati mu ga ni nekoliko desetina puta. Štaviše, ni 100 – 150 zabačaja na izglednoj poziciji nije premnogo. Treba ga isprovocirati da uzme mamac koji skakuće ili prolazi pored njega. Posle izvesnog vremena, kada mu dosadi, ili ga gurne „glavom“ ili ga uzme. Neretko moramo da bacamo cele nedelje po više sati dnevno da bi dočekali taj jedan udarac. To nije ni malo lako, a još je teže u takvim okolnostima biti skoncentrisan, pa sve vreme tačno zabacivati, pravilno voditi mamac i reagovati brzo. Ali ne i panično. Zato su vrlo retki oni varaličari koji su posvećeni samo lovu soma.
    




    Upornost
    




    Vremenski uslovi i česta kolebanja vodostaja posebno loše utiču na početku sezone lova soma. Ulovi znaju da izostanu i po desetinu izlazaka. Meni se to upravo na DTD kanalu dešava i do izlaska novog broja „Revira Srbije” uknjižiću još toliko. Recimo, prošle sezone imao sam 25 izlazaka u prazno i tek tada sam počeo da ih dobijam! Iznenadilo me je i to, kako prošle tako i ove sezone, da na tvistere i šedove duge 15 cm namenjene somu i vođene iznad samog dna, dobijam bucove teške od 600 gr do 3 kg. Sve sam ih redom pustio čak i bez slikanja. To prvo prolećno javljanje bucova znači da je i som aktivan i da treba biti samo uporan. U rano proleće somovi na udici nisu tako borbeni kao recimo posle mresta, desi se i da povećeg soma izvadimo kao „krpu”, ali može se naleteti i na tigra koji se neda do poslednjeg momenta. Bilo kako, ja soma koji umišlja da taktizira sa mnom i misli da on vodi igru kako njemu odgovara, vadim „šok” metodom i dižem ga na površinu što brže. Čim se pojavi, na obalu ili u čamac! Verujte, deluje zbunjeno i besno, jer se od jedne pasivne i zbunjene borbe odjednom za njega desio bum i pre nego što se snašao, već je bio napolju! Naravno, nije uvek tako, ali kad god ima šanse i kad god sam siguran kako je som zakačen, a da pribor može izdržati to „pumpanje”, pribegavam tome. Svaki zamoreni som ostavlja dovoljno snage za poslednji manevar ispred samog ribolovca, i dok god nije na obali ili u čamcu – somu ne verujte! Bilo da je proleće, leto ili jesen!
    




    Čime loviti?
    




    Što se samih silikonaca i varalica tiče, najviše sam uspeha imao na žute, zelene, crvene i boje „meda” Orka šedove duge do 14 cm. Zatim na sedefasti i crveni Relax Shark, kako sa klasičnijjim digovima, tako i sa fleksi glavama (spojenim sa udicom preko kopče) te na šedove Storm, Mann’s i Cormoran (koje često „friziram”), na Smuki šedove i na silikonce koje sam pravim. Često bez obzira na polu ili mutniju vodu, ne libim se da bacam i totalno crne silikonce. Od varalica tipa tvister preporučujem Orka sirenu i šed-tvister žuto – zelene, sive i medene boje, kao i crne. Zatim Šartrez i sedefasti Kalin’s mogambo, te delalande Sandra u šartrez ili RM dekorima, tamne Mister Meanove, dvobojne turbo tail od profi blinkera, kao i za provociranje sa lakšim glavama, odličnog „dead baita” Oskara orkinog.
    




    Dobre su i silikonske glavinjare koje kada se vode blizu dna znaju i te kako da probude soma. Kao i kašike, sa kojima sam bolje prolazio digovanjem nego klasično ravnomernim povlačenjem. Pomenuću samo legendarnog Dam „efect-a” solo i duplog, kao i razne blu foks kašike.
    




    Od voblera, trenutno su najbolji oni koji idu duboko i imaju zvečku u sebi, ali to i nije od presudnog značaja koliko jaka vibracija jeste. Na slici vidite neke od mojih favorita za rano prolećno provociranje soma: Storm litlmac, Hot Enton, Ujka, Aleks, Bomber, Rapala OT, Brada OT, Ružno pače Ratling, Rapala Shad rap deep runer i legendarni (frizirani) Bigs. Od dekora dominiraju FT, CW, S, Grin Tajger, Sniner.
    




    Svaka voda i svaki ribolovac ima svoje tajne adute koji su lovni u pravo vreme na pravom mestu. Zato ne gubite vreme i krenite u prolećni lov soma, možda vam se i posreći da ulovite brku ove godine do lovostaja! A lovostaj poštujte, jer su nam vode jako prazne. Vidimo se na vodi!
    




    Bistro!
    

    
			
    
		
    
		
	
  • 
		
		
    
			
    Kako upecati stuku
    
			
    Kako upecati stuku
    
			
    

    




    




    Kako upecati štuku 
    




    Štuka je predator, povremeno kanibal, a hrani se i lešinama. Tačnije, jede sve na šta naleti u svom lovu – ribe, ptice, žabe, zmije, pacove… Zbog toga je pravo zadovoljstvo upecati ovog lovca – štuku! Da biste porazili opasnog “neprijatelja”, potrebno je prvo da ga upoznate.
    




     Evropska štuka koja se nalazi u gotovo svim srpskim rekama, jezerima, kanalima i barama je grabljivica. Ona ne uživa u lovu, važan joj je samo ulov. 
    




    Napada na prepad, skrivena iza grana, trske, srušenih stabala, grebena ili stena (tu je i treba loviti). Stapa se s okolinom u čemu joj pomaže njeno izduženo, hidrodinamično telo. Voli tamu. Napadi su joj po principu “blickriga” jer joj je početna brzina juriša ogromna – oko 10 metara u sekundi.
    




    Štuka hvata plen s boka, umiruje ga, i zatim ga guta počevši od glave. U tom premeštanju neretko gubi plen, a potom retko kad ponovo kreće u lov. Omiljena lovina su joj bolesne i povređene ribe – da se mnogo ne muči! U savladavanju plena pomažu joj oko 700 oštrih zuba, a može da proguta ribu skoro njene veličine! Zube menja u periodu mresta, kada se slabije hrani, a slabije i lovi – od februara do aprila. Najbolje je pecati od kraja leta do proleća (jesen je savršena), a minimalna lovna dužina je 40 cm. Vid joj je izuzetno razvijen – zato su šarene i svetlucave varalice za pecanje štuke. Mirisom oseća povređene ribe, a čulom dodira oseća vibracije na koje se alavo zaleće. Štuka se peca na živog, ali i mrtvog kedera, varaličarenjem i mušičarenjem. Najbolja mesta za ribarenje su plitki zalivi gde ona čeka plen u zasedi. Udica se obično zabacuje uz obalu, ali štuka ide i u dubinu i to pogotovo veći primerci. Varalice pogodne za lov štuke su one koje prave dobru vibraciju: leptiri, kašike, šedovi, tvisteri, vobleri… Kada štuka zagrize ne treba odmah kontrirati, upravo zbog činjenice da ona tek treba da preokrene plen. Zato je bolje zakasniti sa kontrom, nego požuriti. Potom je lagano treba izvlačiti na obalu.