{"id":29,"date":"2025-11-16T10:50:50","date_gmt":"2025-11-16T08:50:50","guid":{"rendered":"https:\/\/pecanje2.wordpress.com\/2025\/11\/16\/stuka-pike\/"},"modified":"2025-11-16T10:50:50","modified_gmt":"2025-11-16T08:50:50","slug":"stuka-pike","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/fishing-pro-balkan.com\/?p=29","title":{"rendered":"Stuka"},"content":{"rendered":"\n
\"\"<\/figure>\n\n\n\n

 \u0160tuka<\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n

Malo je toga poznato o pravoj ishrani \u0161tuke (Esox lucius L.) u potpuno prirodnim, netaknutim vodenim stani\u0161tima na Balkanu. U razdoblju od 2006. do 2010. ulovljeno je 528 primjeraka <\/strong>\u0161tuke na 20 lokacija<\/strong> u tri razli\u010dita vodena stani\u0161ta<\/strong>. \u0160tuka je lovljena udicom minimalno \u010detiri puta mese\u010dno. \u0160tuke su uglavnom hvatane u jesen<\/em><\/u><\/strong>, s najvi\u0161e ulova u oktobru<\/em><\/strong>. Osim toga, u jesen je zabele\u017een i najve\u0107i intenzitet hranjenja. U \u017eelucima \u0161tuka prona\u0111eno je ukupno 15 vrsta ribljeg plena. Naj\u010de\u0161\u0107a riba plen bila je babu\u0161ka<\/strong> (Carassius auratus gibelio), sledile su bodorka (Rutilus rutilus) i uklija (Alburnus alburnus). Zaklju\u010deno je da se sastav ribljeg plena i udeo ki\u010dmenjaka i beski\u010dmenjaka u plenu uglavnom razlikuju od drugih istra\u017eivanja, verovatno zato \u0161to su istra\u017eivana podru\u010dja bila geografski razli\u010dita.<\/p>\n\n\n\n

\u0160tuka, jedan od top predatora u na\u0161im vodama, ali i Evropi<\/strong>, Aziji<\/strong> i Americi<\/strong> i hrani se gotovo isklju\u010divo ribom<\/em><\/strong>. Ona je usamljeni lovac, za razliku od smu\u0111a koji \u010de\u0161\u0107e napada u grupama, gde su izuzetak ve\u0107i primerci smu\u0111eva koji su, tako\u0111e usamljenici, ili idu u paru, mu\u017ejak i \u017eenka. \u0160tuka naseljava slatkovodne sporoteku\u0107e reke, jezera, bare, kanale severne zemljine hemisphere. Ima veoma va\u017enu ulogu u odr\u017eavanju ekosistema voda. \u0160tuka, zajedno sa ostalim grabljivicama u na\u0161im vodama modifikuje broj vrsta riba i njihovu ukupnu zastupljenost. Morfolo\u0161ki i anatomski \u0161tuka je pravi grabljivac. Kratak jednjak, veliki \u017eeludac i kratko zadnje crevo ukazuju na tipi\u010dnog mesojeda. Zanimljivo je i veoma poznato na\u0161im ribolovcima, koji su to otkrili \u010di\u0161\u0107e\u0107i \u0161tuke, da je njen \u017eeludac sposoban progutati plen njene sopstvene veli\u010dine, pa i ve\u0107i. Gotovo jedina prepreka joj je raspon vilica da bi progutala toliki plen. Mlade \u0161tuke, veli\u010dine do 50 mm se hrane isklju\u010divo ni\u017eim vrstama \u010dlankovitih \u017eivotinja u vodi, si\u0107u\u0161nim planktonskim rakovima<\/strong> i insektima<\/strong><\/em>. Rakovi se dele na ni\u017ee (Entomostraca) i vi\u0161e rakove (Malacostraca). Kako raste, njen plen postaju najpre manje ribe ali i drugi beski\u010dmenjaci<\/strong> i ki\u010dmenjaci<\/em><\/strong>. Maksimalna veli\u010dina njenog plena raste u skladu sa njom, ali i velike \u0161tuke jedu manji plen, tako da ta relacija nije pravilo. Zaklju\u010dak je da njen izbor zavisi pre svega od ponude ribe. Izme\u0111u 5.45<\/em><\/strong> i 81.4<\/em><\/strong> primeraka po m2<\/strong> je zabele\u017een kanibalizam<\/em>, ishrana sopstvenom vrstom. Raniji pogre\u0161an zaklju\u010dak je bio da je \u0161tuki kanibalizam pona\u0161anje zbog hrane, me\u0111utim, temperatura i njene razlike, kao i nedostatak mesta za sakrivanje, (prirodnih skloni\u0161ta u vodi) dovode tako\u0111e do kanibalizma, \u0161to je tako\u0111e veoma zanimljivo otkri\u0107e. \u0160tuka se tako\u0111e hrani pticama<\/em><\/strong> i manjim sisarima koji se na\u0111u u vodi. To su ptice koje \u017eive pokraj vode, plivaju i love ribu, poput patki<\/strong>, gnjuraca<\/strong>, ronaca<\/strong>, vodomara, i sl. Kao i mi\u0161evima<\/strong> i pacovima<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n

Za teritoriju ovog istra\u017eivanja uzeta je Vojvodina, naro\u010dito severozapadni deo, Dunav, njegove pritoke i izliveni delovi koji \u010dine manje ili ve\u0107e bare, i jezera, zatim mre\u017ea kanala Dunav-Tisa-Dunav<\/em><\/strong>, jezera i bare nakon povla\u010denja Dunava posle izgradnje brane, i nakon povla\u010denja Tise. Vojvodina je savr\u0161eni teren za ovakvo istra\u017eivanje<\/u><\/strong>. Ispresecana vodenim, sporoteku\u0107im i staja\u0107im povr\u0161inama, bogatim vodenom vegetacijom, ona predstavlja gotovo idealno stani\u0161te ove grabljivice. U lovu \u0161tuka za ispitivanje kori\u0161\u0107eni su i prirodni i ve\u0161ta\u010dki mamci. Bele\u017eeni su dimenzije ribe, datum ulova, doba dana, mesto ulova i pol ribe. Sadr\u017eaj \u017eeluca svake jedinke je snimljen.<\/p>\n\n\n\n

Ukupno je ispitano 528 primeraka<\/strong>, izme\u0111u 2006<\/strong>. i 2010<\/strong>. god. I to prose\u010dne veli\u010dine 45<\/strong>, a bilo je primeraka od 38.1<\/strong> do 51.9 cm<\/strong>. i prose\u010dne te\u017eine 728<\/strong> do 1219.1 kg<\/strong>. Zanimljivo je da je broj \u017eenskih jedinki ve\u0107i od broja mu\u0161kih, i to 338 \u017eenskih na prema 190 mu\u0161kih jedinki od ukupnog broja ulovljenih \u0161tuka. Anatomski, izme\u0111u mu\u017ejaka i \u017eenki su postojale uvek razlike u obliku i dimenzijama tela, dok je te\u017eina izme\u0111u njih manje varirala. Najve\u0107i broj ulovljenih \u0161tuka bio je u mesecu oktobru, dok je najni\u017ei zabele\u017een u dubokoj zimi, kasnom prole\u0107u i februaru mesecu. Iz sadr\u017eaja stomaka svih ispitanih primeraka, utvr\u0111eno je slede\u0107e : naj\u010de\u0107i plen bio je Carassius auratus gibelio ili melez<\/strong>, babu\u0161ka<\/strong>. Kanibalizam je zabele\u017een u manjem procentu od o\u010dekivanog, 3.4 %<\/strong> od ukupnog broja ispitanih primeraka, 6.9 %<\/strong> sadr\u017eaja je obele\u017eeno kao grupa \u201cdrugih vrsta riba kao plena \u201c, i u nju spadaju : Deverika – Abramis brama, \u0160aran – Cyprinus carpio, Amur – Ctenopharyngodon idella, Balavac – Gymnocephalus cernuus, Tolstolobik – Hypophthalmichthys molitrix,Patuljasti somi\u0107 \u2013cverglan – Ictalurus nebulosus, Bezribica ili Amurski \u010deba\u010dok – Pseudorasbora parva, Smu\u0111 – Sander lucioperca.. U samo 1.7 %<\/strong> ispitanih jedinki na\u0111eni su ki\u010dmenjaci, poput mi\u0161eva i pacova, \u017eaba.<\/p>\n\n\n\n

Nakon babu\u0161ke, najbrojniji plen na\u0111en u \u017eelucima ispitanih jedinki bila je Rutilus Rutilus \u2013 bodorka, zatim, Alburnus Alburnus \u2013 Uklija, kaugler ili i samo keder kod nas, zatim Pucavac, (gor\u010dak, gaovica, ku\u010dahal, plati\u010dica, banatski keder, plavojka) – Rhodeus sericeus, zatim Lepomis Gibbosus \u2013 sun\u010danica, zatim Crvenperka (Scardinius Erythrophthalmus) i na kraju, pomenuti kanibalizam u malom procentu, u sadr\u017eaju odre\u0111enog manjeg broja primeraka, prona\u0111ena je i sopstvena vrsta – Esox Lucius \u2013\u0161tuka.<\/p>\n\n\n\n

Ulovljeni ve\u0107i broj \u017eenskih jedinki ukazuje na njihovu ve\u0107u i \u010de\u0161\u0107u potrebu za hranom, ( \u010de\u0161\u0107e su od mu\u017ejaka napadale na\u0161e mamce ) \u0161to je naro\u010dito do\u0161lo do izra\u017eaja nakon mresta jer je to energetski zahtevan biolo\u0161ki proces za \u017eenke. Me\u0111utim, vreme mresta \u010desto varira od geografskih zona. Engleska istovetna studija pokazuje suprotno, po njihovim nau\u010dno-istra\u017eiva\u010dkim radovima u ovoj oblasti, \u0161tuke su se intenzivno hranile tokom leta i jeseni, za razliku od ove studije koja pokazuje da su od maja do kraja jula meseca, zatim meseca decembra i meseca februara najre\u0111e uzimale mamce.<\/p>\n\n\n\n

Dolaskom kara\u0161a (Carasius carasius) iz Kine, u drugoj polovini 20. veka, u Evropu, i njegovo brzo razmno\u017eavanje i \u0161irenje u svim vodama uticalo je na to da, pored babu\u0161ke, bude jedan od glavnih na meniju. Zanimljivo je da jedna nema\u010dka studija iz 1991. god. iz ove oblasti, pokazuje da je \u0161tuka radije jela crvenperku tokom leta<\/em><\/strong>, a zatim sun\u010danicu kako se bli\u017eila jesen. U Engleskoj, zanimljivo, \u0161tu\u010diji glavni meni \u010dine najpre bodorka, zatim grge\u010d, pa evropska jegulja (Anguilla Anguilla). U nedostatku ribe, \u0161tuke se prilago\u0111avaju i jedu ono \u0161to se mo\u017ee na\u0107i u vodi, i veoma dugo mogu opstati samo na beski\u010dmenjacima, poput insekata. Zaklju\u010dak<\/em><\/strong> ispitivanja je da se periodi intenzivnog hranjenja \u0161tuka razlikuju me\u0111u razli\u010ditim geografskim podru\u010djima, kao i plen kojim se hrane. Plen se razlikuje usled razlika u zastupljenosti vrsta kojima se hrane u razli\u010ditim vodama, te je naj\u010de\u0161\u0107e zastupljena vrsta u nekoj vodi i naj\u010de\u0161\u0107e na meti ovog predatora. Ovo je veoma va\u017ean zaklju\u010dak i on potvr\u0111uje ono \u0161to su i na\u0161i ribolovci sami, empirijski vremenom zaklju\u010dili, a to je da je najbolji \u017eivi mamac za \u0161tuku ona riba koje u nekoj vodi najvi\u0161e ima. Procenat beski\u010dmenjaka i ki\u010dmenjaka prona\u0111enih u sadr\u017eaju \u017eeludaca ispitanih jedinki je bio sli\u010dan kao i u drugim studijama iz drugih geografskih podru\u010dja u Evropi, \u0161to je tako\u0111e va\u017ean zaklju\u010dak jer pokazuje da \u0161tuka ipak preferira ribu kao plen u odnosu na sva ostala \u017eiva bi\u0107a u vodi.<\/p>\n\n\n\n

Bistro!!! <\/em><\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

 \u0160tuka Malo je toga poznato o pravoj ishrani \u0161tuke (Esox lucius L.) u potpuno prirodnim, netaknutim vodenim stani\u0161tima na Balkanu. U razdoblju od 2006. do 2010. ulovljeno je 528 primjeraka \u0161tuke na 20 lokacija u tri razli\u010dita vodena stani\u0161ta. \u0160tuka je lovljena udicom minimalno \u010detiri puta mese\u010dno. \u0160tuke su uglavnom hvatane u jesen, s najvi\u0161e ulova u oktobru. Osim toga, u jesen […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":28,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[22],"tags":[71],"class_list":["post-29","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-varalicarstvo","tag-saveti-za-pecanje"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/fishing-pro-balkan.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/29","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/fishing-pro-balkan.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/fishing-pro-balkan.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/fishing-pro-balkan.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/fishing-pro-balkan.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=29"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/fishing-pro-balkan.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/29\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/fishing-pro-balkan.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/28"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/fishing-pro-balkan.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=29"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/fishing-pro-balkan.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=29"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/fishing-pro-balkan.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=29"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}