Postoje vode na kojima pecate da biste ispunili vreme, i postoje vode koje vam se urezuju pod kožu za ceo život. Ako ste ikada u rano jutro stajali u hladnoj, smaragdnozelenoj Drini dok se magla podiže sa vira, ili gledali u nestvarni kanjon Tare, znate tačno o čemu pričam. Ove dve reke nisu samo obični vodotokovi – one su ribolovački eldorado Balkana.
Divlja snaga koja ne prašta greške
Drina i Tara su surove, brze i kristalno čiste. To su vode koje zahtevaju maksimalnu koncentraciju, ozbiljan pribor i vrhunsku fizičku spremnost. Ovde riba ne skače sama u čamac; svaki ulov se krvavo zarađuje gazenjem kroz jake struje i stotine zabačaja po hladnom vremenu. Ali baš zato je svaki uspeh ovde duplo vredniji nego bilo gde drugde.
Kraljica brzaka i drinske nemani
Kada se priča o Drini, prva asocijacija je ona – mladica. Kraljica naših virova, mitska riba koja testira i najiskusnije varaličare. Lov na drinsku mladicu je poseban ritual. Ovde se bacaju krupni vobleri, teške glavinjare i čuveni “drinski sunđer” u duboke, stenovite virove oko Bajine Bašte i Perućca. Priče starih ribolovaca i drinskih splavara o nemanima koje su lomile drvene plove i kidale najdeblje najlone nisu bajke – te ribe i dalje krstare ovim dubinama.
Sa druge strane, Tara je raj za mušičarenje. Njen kanjon, drugi najdublji na svetu odmah iza Kolorada, krije autohtonu potočnu pastrmku i lipljana koji se hrane u brzacima. Pecanje na Tari zahteva lagan pribor, precizan zabačaj suve muve i neizmerno poštovanje prema prirodi. Voda je toliko čista da ribu možete videti na nekoliko metara dubine kako kreće ka vašoj imitaciji insekta – osećaj koji podiže adrenalin na maksimum.
Spakujte pribor i pravac na vodu
Tara i Drina su s razlogom postale prestonica našeg sportskog ribolova. One nude sve: od ekstremnog varaličarenja u zimskim uslovima do fine, hirurški precizne mušićarske taktike leti. Ako do sada niste osetili snagu drinskog toka na svom štapu, vreme je da planirate sledeći izlazak. Vidimo se na vodi!
Bistro!
Leave a Reply