Tradicionalna magija koja podiže džinove sa dna
Ribolov soma bućkom je posebna disciplina koja se generacijama prenosi među rečnim ribolovcima na Dunavu i Savi. Ova jedinstvena metoda zahteva čamac, drveno ili karbonsko oruđe sa proširenim završetkom – bućku, i ogromno strpljenje.
Zvuk koji bućka proizvodi kada udari o površinu vode ima magičnu moć da probudi i najkrupnijeg soma iz najdubljeg sna.
Kako bućka radi i zašto privlači soma?
Pecanje bućkom se izvodi iz čamca koji lagano plovi niz rečni tok. Ribolovci jednom rukom drže pribor sa mamcem u vodi, dok drugom rukom ritmično udaraju bućkom o površinu vode.
Kada bućka pravilno prođe kroz vodu, njen zaobljeni deo (“pečurka”) stvara vazdušni džep koji pod vodom proizvodi specifičan, dubok zvuk: “klok”. Postoji nekoliko teorija zašto ovaj zvuk iritira soma:
Zov za parenje: Neki smatraju da zvuk imitira oglašavanje soma tokom mresta.
Napad drugog soma: Druga teorija kaže da zvuk podseća na silovit udarac velikog soma koji lovi na površini, što budi teritorijalni nagon kod drugih somova koji kreću u potragu za “ostatkom plena”.
Iritacija čula: Zvuk i vibracija direktno pogađaju bočnu liniju soma, iritiraju ga i teraju da se podigne iz bezbedne jame da vidi šta se dešava.
Oprema i sistemi za bućkanje
Za ovu tehniku se ne koristi klasičan štap, već se najčešće peca “iz ruke” pomoću jakog najlona ili kanapa na koji je namontiran specifičan sistem.
Sistem: Na glavni kanap se montira teško olovo (od 60 do 100 i više grama), često obloženo gumom da ne bi pravilo metalni zvuk pod vodom. Ispod olova ide jaka virbla, pa predvez sa jednom ili dve masivne, kovane udice. Mnogi ribolovci preko olova stavljaju “suknjicu” od jarkih traka ili silikonskih niti koja dodatno provocira ribu.
Mamljenje: Mamac se spušta direktno ispod čamca, obično na dubinu od 3 do 6 metara, bez obzira na to kolika je ukupna dubina reke pod vama. Ideja je da krupnog soma zvukom podignete sa dna pravo na vaš mamac.
Najbolji mamci za bućku
Mamac za bućku mora da bude obilan, živ i pun mirisa. Top izbor su:
Veliki snop durdubaka ili rosulja: Nanizani tako da formiraju veliku loptu koja se stalno pomera.
Krupna pijavica: Izuzetno izdržljiv mamac koji som obožava.
Živi keder ili manji šaran: Koji svojim plivanjem dodatno šalje vibracije.
Školjke ili komadi rovca: Koji šire jak miris kroz vodu.
Tehnika udaranja i praćenje na sonaru
Pravilan udarac bućkom se uči godinama. Zvuk ne sme biti previše plitak, niti se voda sme previše prskati. Najbolji ritam je uglavnom serija od 3 do 4 udarca, pa pauza od desetak sekundi kako bi se somu dalo vreme da locira izvor zvuka i priđe.
U modernom vremenu, ribolovci tokom bućkanja obavezno koriste sonar. Na ekranu sonara se jasno vidi trenutak kada se som odvaja od dna u jami i u vidu velike, debele linije kreće da se penje pravo prema mamcu. Taj momenat, kada znate da vam je rečna neman na par metara pod čamcem i da svakog sekunda možete osetiti silovit udarac iz ruke, predstavlja najveći adrenalin u ovom ribolovu.
Leave a Reply