FISHING-PRO Passion for fishing

Tag: prcanje soma

  • Kako pročitati vodu: Školski znaci da je krupan som u lovu na Tisi

    Kako pročitati vodu: Školski znaci da je krupan som u lovu na Tisi

    Iako ovi znaci mogu važiti i za druge velike reke, Tisa ima svoja specifična pravila. Kada na našoj lepotici zavlada prividni mir, a temperatura vode dostigne idealnih 20 stepeni, njeno karakteristično muljevito dno i specifične mikro-lokacije, poput starih pontona i skrivenih limana, postaju poprište ozbiljne akcije. Som je ovde apsolutni gospodar dubina, a kada krene u lov, iza sebe ostavlja tragove koje iskusno oko ribolovca na Tisi može nepogrešivo da dešifruje.


    Evo kako da povežeš jedinstveno ponašanje tiske vode, mehuriće, krugove i paničan beg ribica u jasan znak da je “brka” aktivan.


    Prvi znak: Pokretni mehurići na površini (Čišćenje terena)
    Za razliku od statičnih balona prirodnog gasa koji izbijaju na jednom mestu usled truljenja mulja, mehurići koje pokreće som imaju svoju dinamiku:
    Kako nastaju: Kada krupan som krene da se pomera sa svog ležaja ili pretražuje dno blizu pontona i prepreka, on svojom masom i repom bukvalno “ore” kroz naslage mulja.
    Ključni dokaz: Ti mehurići se pojavljuju u liniji ili se odjednom pomere nekoliko metara u stranu. To je znak da riba pliva nisko i podiže zarobljeni gas iz rečnog korita dok se kreće ka svojoj zoni lova.


    Drugi znak: Paničan beg ribica (Formiranje zone napada)
    Sledeća faza koja najavljuje akciju jeste naglo komešanje sitne ribe.
    Kako prepoznati: Kederi i bela riba imaju savršeno bočno čulo i prvi osete vibraciju krupnog predatora koji im se približava.
    Ponašanje: Ako vidiš da na površini, par metara ispred mesta gde su izbili mehurići, ribice odjednom počnu panično da beže i “pršte” po vodi, to nije uobičajeno igranje sitne ribe. To je jasan znak da ispred sebe guraju talas straha jer im je som za petama.
    Treći znak: Koncentrični okrugli talas (Snažan udarac – Raub)
    Krunski dokaz da je som na lokaciji i da je završio svoj napad jeste veliki, pravilni okrugli vrtlog na površini vode


    Anatomija talasa: Kada som locira jato, on se silovito podiže, otvara svoja ogromna usta stvarajući potisak koji guta sve ispred sebe, a zatim pravi oštar zaokret repom nazad ka dubini.
    Rezultat: Taj manevar na površini ostavlja masivan, okrugli talas koji se širi u koncentričnim krugovima. To je potpis krupnog soma koji je upravo izveo uspešan ili neuspešan napad na belu ribu.


    Četvrti znak: Zatišje i mirna voda (Vreme za akciju)
    Nakon eksplozije i formiranja velikog kruga, voda odjednom postaje potpuno mirna.
    Šta se dešava dole: To nije znak da je riba otišla. Preživela bela riba se u šoku “zakucala” za dno ili pobegla pod pontone i čeka da opasnost prođe. Som je spustio nivo svog kretanja, ali je i dalje tu, ohrabren prisustvom hrane.
    Taktika za ribolovca: Na temperaturi vode od 20 stepeni, metabolizam soma je u vrhuncu. Kada se voda primiri nakon ovakvog scenarija, to je idealan trenutak da se na tu “vruću tačku” (par metara desno ili levo od viđenog talasa) spusti krupan mamac – snop ritskih glista, durdubak ili živ keder. On je tu, gladan je i traži sledeću metu.

    Bistro!!!

  • Pecanje na Đerdapu: Carstvo somova kapitalaca, potopljenih šuma i teškog ribolova

    Pecanje na Đerdapu: Carstvo somova kapitalaca, potopljenih šuma i teškog ribolova

    U prošlom tekstu smo prošli kroz istoriju i lepote koje se vide sa površine, ali za nas koji živimo za divlju vodu, prava magija i surova borba dešavaju se ispod površine ovog moćnog dela Dunava.

    Đerdap nije voda za lagan pribor, tanke strune i opušteno zabacivanje uz kafu. Ovde Dunav ulazi u uske tesnace Velikog i Malog Kazana, gde dubine idu do neverovatnih 90 metara. Zamisli taj pritisak, te podvodne grebene, procepe i snagu matice koja valja sve pred sobom. Ovo je teren gde se oprema testira do krajnjih granica, a ulov života vas deli od sekunde nepažnje. Ako planiraš da baciš udicu u đerdapske dubine, evo šta te stvarno čeka i kako da se spremiš.

    Tekija i som na bućku: Kada zver krene sa 50 metara dubine

    Tekija nije bez razloga svetska prestonica alasa. Kada ovde počne sezona i krene čuvena „Zlatna bućka Đerdapa“, zvuk drvenog ili plastičnog alata odjekuje klisurom. Ali nemoj da misliš da je ovo laka zabava.

    Taktika i dubina: Ovde somove ne tražiš u plićaku pored panja. Oni leže u dubokim procepima i rupama na 40, 50 ili više metara. Zvuk bućke ih iritira, budi im radoznalost i tera ih da krenu gore, ka površini, pravo prema tvom mamcu.

    Pribor: Zaboravi na kompromise. Ovde ti treba jak, krut štap, ozbiljna multiplikatorska mašinica ili stacionarna rola sa vrhunskom kočnicom, i struna koja može da izdrži vuču teretnog voza.

    Borba: Đerdapski som nije „baba“ iz mirne stajaće vode. To je čist mišić odgojen u najjačoj rečnoj struji. Kada udari na 30 metara dubine i iskoristi snagu dunavske matice, borba traje satima, a svaki labav čvor ili loša vrtilica znače gubitak ribe.

    Džigovanje smuđa: Ples po potopljenim šumama

    Kada je izgrađena brana, Dunav je progutao stare šume, sela i obale. Danas je dno oko Donjeg Milanovca i Golupca groblje potopljenih stabala, panjeva i krša. Za prosečnog turistu to je nevidljivo, ali za ribolovca – to je zlatna žila.

    Gde je krš, tu je smuđ: Ove potopljene šume su savršeno stanište i zaklon za krupnog, kapitalnog smuđa i ozbiljne štuke. Riba je tu sigurna, ima hrane u izobilju i ne mora da se bori sa najjačom strujom.

    Cena uspeha (Kidanje): Ako nisi spreman da pokidaš 10 ili 15 džigova za jedno popodne, Đerdap nije za tebe. Ovde se peca „u stopu“ sa preprekom. Koriste se teške džig glave (često od 30 do preko 50 grama, u zavisnosti od mesta i toka) kako bi uspeo da probiješ struju i spustiš silikonac direktno među grane.

    Caka: Koristi offset udice (skrivene u telu silikonca) da smanjiš zapinjanje, ali budi spreman na munjevitu kontru čim osetiš onaj karakterističan, tupi „tup“ na štapu. Ako ga ne odlepiš od dna u prve dve sekunde, smuđ se podvlači pod panj i tu je kraj priče.

    Đerdapski šaran: Divljak koji lomi štapove

    Ako misliš da znaš kako vuče šaran jer si pecao po komercijalnim revirima i mirnim kanalima, spremi se da promeniš mišljenje. Đerdapski divljak je sasvim druga vrsta zveri.

    Pribor za ekstremne uslove: Da bi tvoj mamac uopšte ostao na dnu i da ga matica ne bi odnela u Rumuniju, zaboravi na lagana olova. Ovde se koriste “pljoci” i teška olova od 150, pa i preko 200 grama. Najlon mora biti maksimalno otporan na krzanje jer su stene i školjke na dnu oštre kao žilet.

    Strpljenje na maksimumu: Pecanje šarana ovde traži ozbiljno hranjenje mesta i čekanje. Ali kada taj divlji, vretenasti šaran uzme mamac i krene niz struju, imaćeš osećaj da si zakačio torpedo. To su ribe neverovatne snage koje ne praštaju ni najmanju grešku u podešavanju kočnice.

    Par reči sa obale: Zakon i dozvole

    Pre nego što spakuješ pribor i kreneš na put, sedi i dobro proveri pravila. Kompletan ovaj teren spada pod Nacionalni park Đerdap.

    To znači da ti obična jedinstvena dozvola ovde ne završava posao – potrebna ti je doplata ili posebna dozvola za zaštićena područja. Takođe, obrati pažnju na zone mrestilišta i delove gde je ribolov strogo zabranjen tokom cele godine. Čuvari su stalno na vodi, kontrole su rigorozne, a kazne previsoke da bi se igrao sa tim. Zato, sve po zakonu, pa mirne glave na vodu.

    Đerdap traži poštovanje. To je voda koja uzima mnogo pribora i živaca, ali kada ti se jednom upiše kapitalac iz ovih dubina, sve ostale vode će ti delovati kao plitak potok.

    Bistro na vodi, čuvaj prirodu i vidimo se na Dunavu!

  • Moćni Đerdap: Spoj divljeg ribolova, drevnih statua i krstarenja Dunavom

    Moćni Đerdap: Spoj divljeg ribolova, drevnih statua i krstarenja Dunavom

    Kada neko pomene Đerdapsku klisuru, većina ljudi prvo pomisli na prelepe vidikovce, krstarenje Dunavom i monumentalnu statuu kralja Decebala koja prkosi vremenu uklesana u steni. I sve je to tačno – Đerdap jeste turistički biser Evrope. Ali za nas koji živimo za zvuk kočnice na mašinici i trzaj na vrhu štapa, Đerdap je nešto sasvim drugo.

    To je najmoćnija, najdublja i najnepredvidivija pecaroška voda u Srbiji. Mesto gde se turizam i istorija savršeno preklapaju sa surovim, divljim ribolovom na kojem se lome i pribor i muški karakteri.

    Gde se spajaju istorija i dubina: Šta videti sa vode

    Ono što Đerdap čini jedinstvenim jeste osećaj kada ploviš čamcem ili pecaš sa obale, a pred očima ti se smenjuju prizori od kojih zastaje dah:

    • Statua kralja Decebala: Ogromna klesana skulptura na rumunskoj strani (visoka preko 40 metara) dominira Malim Kazanom. Izgleda nestvarno, a ribolovcima je odličan orijentir jer se u njenoj blizini Dunav naglo sužava i krije ozbiljne dubine.

    • Trajanova tabla: Nalazi se na našoj strani, uklesana u liticu tik iznad same površine vode. Može joj se prići samo sa reke, pa dok je posmatraš iz čamca, svestan si da prolaziš putevima kojima su rimski carevi išli pre dve hiljade godina.

    • Golubačka tvrđava: Ova kamena lepotica sa devet kula stoji na samom ulazu u klisuru, na mestu gde je Dunav širok skoro 6 kilometara i više liči na more nego na reku.

    Savet za putovanje: Spoj lepo i korisno

    Ako planiraš dolazak na Đerdap, najbolja opcija je da spojiš aktivan odmor i uživanje u prirodi. Sredinu dana, kada riba miruje, iskoristi za turizam: obiđi tvrđavu, prošetaj do vidikovaca na Miroču odakle se klisura vidi kao na dlanu, ili sedi u neki od lokalnih restorana u Tekiji ili Kladovu na čuvenu đerdapsku riblju čorbu i vlaški sir.

    U sledećem tekstu prelazimo na ono pravo – detaljno analiziramo carstvo dubina, potopljene šume i taktike za đerdapske somove i smuđeve!