Najbolje tehnike i varalice
Proleće donosi buđenje prirode, a sa porastom temperature vode budi se i smuđ. Nakon zimskog perioda i mresta, ova plemenita grabljivica kreće u aktivnu potragu za hranom, što proleće čini jednim od najboljih perioda u godini za uspešan ribolov. Međutim, prolećni ribolov zahteva poznavanje njegovog ponašanja i prilagođavanje taktike.
Kako se smuđ ponaša u proleće?
U rano proleće, smuđ se često može naći u plićim delovima vode nego tokom zime. On prati jata kedera koja prilaze obali i plićacima koji se brže zagrevaju pod prolećnim suncem. Najaktivniji je u ranim jutarnjim časovima, kao i u sumrak i tokom prvih sati mraka. Tražite ga oko podvodnih prepreka, oborenog drveća, kamenih napona i na mestima gde se spajaju brži i sporiji tok vode.
Najbolje prolećne tehnike i varalice
U proleće su najefikasnije dve tehnike: klasično džigovanje i voblerisanje.
Silikonske varalice (Šedovi i tvingeri): U bistrijoj vodi birajte prirodne dekore (sedef, providne sa šljokicama, boju ribice), dok su u mutnijoj vodi nezamenljivi drečavi tonovi ( fluorescentno žuta, zelena ili “chartreuse”). Lagane džig glave su ključ, jer varalica treba da ima prirodan i sporiji pad.
Vobleri: Kada u sumrak smuđ priđe samoj površini i obali da lovi, plitkoroneći vobleri dužine od 7 do 11 cm daju brutalne rezultate. Vodite ih polako, sa povremenim pauzama.
Blog
-
Prolećni ribolov smuđa
-
Uticaj Meseca na pecanje: Mit ili nepogrešivi vodič za ulov?
Kako mesec utiče na pecanje: Mit ili nepogrešivi vodič za ulov?
Svaki strastveni ribolovac ima svoje teorije o tome kada riba najbolje grize. Neki se kunu u rano jutro, drugi čekaju promenu atmosferskog pritiska, ali jedna tema vekovima izaziva najviše debata– Uticaj Mesečevih mena na ponašanje ribe.
Da li je lunarni kalendar samo bapska priča ili naučno dokazan alat koji ti može doneti ulov života? Hajde da razbijemo ovu temu na delove i vidimo kako kretanje Meseca zapravo utiče na vodu i ribu.
Gravitacija, svetlost i podvodni život
Uticaj Meseca na zemlju nije nikakva magija, već čista fizika. Dva glavna faktora koja menjaju pravila igre na vodi su gravitaciono privlačenje i količina svetlosti tokom noći.
Plima i oseka: Na morima je ovo očigledno, ali gravitacija Meseca (zajedno sa Suncem) pravi mikro-promene i na velikim stajaćim vodama i rekama. Kada je pritisak vode i kretanje najizraženije, riba se aktivira.
Noćna vidljivost: Tokom punog Meseca, noćno nebo pruža ozbiljno osvetljenje. Grabljivice to koriste kako bi lakše uočile plen, što drastično menja njihove navike hranjenja.
Četiri Mesečeve faze: Kada ići na vodu, a kada ostati kod kuće?
1. Mlad Mesec (Mladić) – Vreme za akciju
Kada je Mesec potpuno taman i ne vidi se na nebu, gravitacioni uticaj je i dalje jak jer su Sunce i Mesec poravnati.
Šta se dešava: Noći su mračne, pa riba slabije lovi noću. Zato će tokom dana (naročito rano ujutru i predveče) biti izuzetno aktivna u potrazi za hranom.
Preporuka: Odličan period za izlazak na vodu.
2. Prva četvrt – Prelazni period
Mesec raste i polovina diska je osvetljena.
Šta se dešava: Aktivnost ribe je umerena. Ovo su dani kada se riba polako navikava na promenu svetlosti.
Preporuka: Stabilan period, ali zahteva više eksperimentisanja sa mamcima i lokacijom.
3. Pun Mesec (Uštap) – Noćna smena
Period koji izaziva najviše podeljenih mišljenja među ribolovcima.
Šta se dešava: Vidljivost pod vodom je maksimalna tokom cele noći. Grabljivice (poput smuđa ili soma) često divljaju i hrane se celu noć pod jakim svetlom. Zbog toga, kada svane dan, riba je uglavnom sita, pasivna i povlači se u dubinu ili zaklon.
Preporuka: Ako pecaš tokom punog Meseca, fokusiraj se na noćni ribolov ili samu zoru. Dnevno pecanje može biti prilično “mrtvo”.
4. Poslednja četvrt – Pad aktivnosti
Mesec se smanjuje, svetlost opada.
Šta se dešava: Slično kao i prva četvrt, aktivnost je prosečna. Riba se polako povlači u regularne dnevne šablone hranjenja.
Preporuka: Dobro vreme za pecanje na mestima gde je voda mutnija, jer svetlost više ne igra veliku ulogu.
Solunarni periodi: “Zlatni sati” za ulov
Ako želiš da ideš korak dalje od samih faza, prati solunarne periode (glavne i sporedne periode u toku dana).
Major (Glavni) periodi: Dešavaju se kada se Mesec nalazi direktno iznad glave ili direktno sa suprotne strane Zemlje (ispod nogu). Traju oko 2 do 3 sata i tada je zabeležen najveći skok u aktivnosti ribe.
Minor (Sporedni) periodi: Dešavaju se kada Mesec izlazi ili zalazi. Traju kraće (oko sat vremena) ali mogu doneti brze i agresivne udarce.
Savet plus: Ako se glavni solunarni period poklopi sa svitanjem ili zalaskom sunca, dobijaš idealne uslove. Tada jednostavno moraš biti na vodi!
Da li Mesec pobeđuje vremenske prilike?
Kratak odgovor: Ne.
Solunarni kalendar i Mesečeve mene su odličan orijentir, ali vremenske prilike uvek imaju glavnu reč. Ako je mesec u idealnoj fazi, ali naglo padne atmosferski pritisak, dune jak severni vetar ili dođe do naglog zahlađenja vode, riba će se zaključati na dnu i smanjiti aktivnost.
Mesečeve mene koristi kao bonus prednost kada su vremenski uslovi stabilni nekoliko dana zaredom.
Zaključak: Kako ovo primeniti na sledećem pecanju?
Nemoj propuštati odlazak na vodu samo zato što kalendar kaže da nije “idealan” dan. Ali, ako planiraš višednevnu kampanju ili želiš da maksimalno iskoristiš slobodan vikend:
Ciljaj periode oko mladog Meseca za dnevni uspeh.
Spremi se za noćni ribolov ako pada pun Mesec.
Instaliraj neku od besplatnih solunarnih aplikacija da precizno znaš kada su “major” sati za tvoju lokaciju.
Bistro na vodi! -
Najbolje Varalice za Štuku: Brutalan Vodič za Ulov Koji Ne Prašta (Gde, Kada i Kako Bacati)
Najbolje Varalice za Štuku: Brutalan Vodič za Ulov Koji Ne Prašta (Gde, Kada i Kako Bacati)
Štuka je kraljica zasede. Ako ne znaš šta bacaš, gde bacaš i kako vodiš varalicu, štuka će te gledati kao klovna dok prođeš pored nje. Zato ide vodič bez ulepšavanja – da znaš tačno šta radi, a šta je bacanje vremena.
1. Šta štuka napada i kako razmišlja (da prestaneš da bacaš naslepo)
Štuka je predator koji ubija iz zasede. Leži:
u travi, pored potopljenih grana, uz trsku, na prelazima duboko–plitko, u senkama i rupama.
Ako u vodi ima zaklona, ima štuke. Ako bacaš na otvorenu vodu bez strukture – gubiš vreme kao amater.
2. Najbolje varalice za štuku (TOP 6 koje rade svuda)
1. Meps Aglia/Long br. 3 i 4
Da, klasični leptir. Možda misliš da je staro — radi brutalno.
Štuka voli vibraciju i odsjaj, pogotovo u mutnoj vodi.
Gde radi: plitko, uz travu, uz obalu.
Kako vodiš: ravnomerno, bez filozofiranja.
2. Silikonce 10–15 cm (shadovi, twisteri)
Ovo je hleb i mleko za štuku.
Boje koje najviše ubijaju: bela, motoroil, zelena.
Gde radi: blatnjava voda, trska, rupe od granja.
Kako vodiš: džigovanje, pauze, kratki trzaji.
3. Rapala Husky Jerk / Shadow Rap
Ako želiš da selektuješ krupniju – ovo je majka. Suspend wobbleri su smrtonosni.
Gde radi: hladna voda, zima, rana jesen.
Kako vodiš: povuci – pauza – povuci – pauza (pauza nekad 3–5 sekundi).
4. Spinnerbait
Ako ima puno trave i zaklona, ništa ne prolazi kroz haos bolje od spinnerbaita.
Gde radi: jesen, mutna voda, ogromne trave.
Kako vodiš: ravnomerno, povremeno kratko ubrzanje.
5. Vobleri 10–14 cm (plivajući i tonući)
Štuka voli krupno i agresivno.
Najbolje vrste: Salmo Slider, Rapala X-Rap, Savage Gear Freestyler.
Gde radi: jezera, reke sa slabom strujom.
Kako vodiš: jači trzaji, promena ritma.
6. Kašike (klasične, S oblika)
Kašika je jednostavna, ali štuka je obožava jer pravi jak bljesak.
Gde radi: dubina, velike vode.
Kako vodiš: sporo, ravnomerno.
3. Koju varalicu koristiti po godišnjem dobu
Proleće
Silikonce Leptire Plići wobblere Štuka je tada agresivna, jede sve.
Leto
Spinnerbait Kašike Velike silikonce Povlačenje kroz trave, štuka stoji duboko u hladnijoj vodi.
Jesen (najbolje vreme za kapitalke)
Suspending wobblere Veliki shadovi Slideri Štuka se goji pred zimu, napada jače i veće.
Zima
Toned wobblere Silikonce 10–12 cm Spora prezentacija, duge pauze, ništa agresivno.
4. Tehnike vođenja koje najviše pale
1. Stop-and-go
Povučeš 1–2 metra → zaustaviš → nastaviš.
Štuka često udara baš u pauzi.
2. Twiching
Brzi trzaji vrhom štapa, idealno za wobblere i silikonce.
3. Džigovanje
Pusti da potone → podigneš → pustiš → podigneš.
Ubitačno u hladnoj vodi.
4. Plitko izvlačenje
Držiš varalicu 30–50 cm ispod površine. Štuka voli da udari odozdo.
5. Najbolja mesta za bacanje
Ako pecaš na pogrešnom mestu, džaba najbolja varalica. Traži štuku na:
trska + rupa u trski potopljena stabla ivice travnjaka senke drveća prelaz plitko-duboko uvale sa mirom
Baci 3–5 puta na jedno mesto. Ako nema udara, pomeri se. Nemoj da glumiš panj 40 minuta.
6. Oprema koju moraš imati da ne izgubiš ulov
sajlica (obavezno) jaka mašinica (min. 0.30 najlon ili 0.18–0.22 pletenica) štap 2.40–2.70 m, težine bacanja 20–60 g dobar meredov klješta za otkačinjanje
Ako ideš bez sajlice, zaslužuješ da ti svaki udarac preseče predvez.
7. Najčešće gluposti koje unište pecanje
prebrzo vođenje varalice pecanje u pogrešno vreme (podne, sunce u glavu) pecanje bez strukture previše menjanja varalica na svakih 30 sekundi povlačenje kroz čistu vodu bez ijednog zaklona tanki najlon nema pauze u vođenju
Štuka neće juriti kao som. Ona čeka, pa napada kad varalica deluje ranjeno.
-
Pecanje soma / fishing catfish
Pecanje soma jedna je od najpopularnijih kategorija u svetu ribolova, bilo da pecate na rekama ili jezerima. Som je ogromna rečna grabljivica i jedna od najvećih slatkovodnih riba na svetu, može da dostigne dužinu i do 3 metra, a težinu i do 200 kilograma. Kod nas nas je zabeležn slučaj ulova soma od oko 200 kilograma, kod Apatina 1958.
Ovo su naravno veoma retki i kapitalni primerci soma ulovljenog kod nas, pogotovu u zadnjih 10-20 godina. Standardna lovna dužina soma je oko 1 metara dužine i težina od 10-30 kilograma, sve preko ovoga se može smatrati kapitalnim ulovom! Ukoliko želite ciljano da lovite soma i možda oborite ovaj rekord iz 1958 godine, počnite od ovog članka u kom smo pisali o osnovama pecanja soma, najpopularnijim tehnikama, mamcima, neophodnoj opremi i još mnogo toga.
Tehnike pecanje soma
Najpopularniji sistemi za pecanje soma su dubinsko pecanje na žive mamce, varaličarenje, bućkanje soma i manje popularno ali takođe veoma uspešno, pecanje soma na plovak. Na svim vodama su ove tehnike primenljive, negde manje, negde više, ali ukoliko ste dovoljno uporni imaćete uspeha na bilo koju od navedenih tehnika.
Igrajte se i istražujte, kada otkrijete koji način pecanja soma vam odgovara i gde imate više uspeha, onda usavršavajte tu tehniku.
Pecanje soma na dubinku
Ovo je veoma popularna tehnika pecanja soma u celom svetu. Kao što se iz naziva može zaključiti, suština je da se živ ili mrtav mamac (keder, rovac, durdubak, glista…) postavi na 40-50cm od dna reke gde se “čeka” da som naiđe i “pokupi” mamac.
Postoji dosta sistema za dubinsko pecanje soma, ali najkvalitetniji sistem je onaj koji je najjednostavniji – što manje čvorova i predveza, manja je verovatnoća za pucanjem pa ćemo takav sistem ovde opisati.
Kao što možete da vidite na skici, ovo je veoma jednostavan sistem koji koriste surovi profeisonalci i početnici širom sveta već decenijama.
Suština je da težinu olova i rastojanje mamca od dna prilagodite vodi na kojoj pecate.
Na jakim rekama popu Dunava ili Save, obavezno koristite teža olova, od minimum 100-150 grama, dok na mirnijim vodama popu Tamiša ili na jezerima, možete koristiti olova manje težine.
Visinu, odnosno, rastojanje mamca od dna morate da tetirate jer nema pravila, nekada će som udariti skoro na samom dnu, odnosno, 10-20cm od dna, a nekada na 70-80cm. Najbolje da testirate, tako što ćete na 2 ili 3 štapa podesiti različite dubine na kojima se mamac nalazi.
Dobro je da testirate i različite vrste mamaca na različitim dubinama. Na jedan štap stavite živog kedera, na drugi durdubake, na treći rovce, na četvrti gliste… Dešava se da jedan dan, iz samo njemu poznatog razloga, som uzima rovce, a ostale mamce neće ni pipnuti, dok će drug dan jurišati na gliste kao da sutra ne postoji. Ozbljno se spremite se za riblov soma, nabavite sve moguće vrste mamaca kako bi povećali šansu za ulovom.
Pecanje soma na durdubak
Durdubak je vrsta pijvaice koja se hrani živim plenom poput glista ili insekata, živi na dnu reka i u mulju i prirodna je hrana somovima. Najbolje je nakačiti durdubak na udicu tako što ćete samo jednom ili dva puta da ga probodete, kako bi ova pijvaca mogla što više da se uvija oko udice, a na taj način će privući i soma ukoliko je u blizini. Som koji je u potrazi za hranom, ne može da ignoriše durdubaka koji je na ovaj način zakačen za udicu!
PECANJE soma na rovca
Rovac i ako ne živi u vodi, veomaje popularan mamac, ne samo za soma, već i za ostale ribe pout mrene ili klena. Iskusni ribolovci ga stavljaju na udicu, tako što ga vrhom udice probodu odmah iznad oklopa i celog ga nežno navuku na udicu, tako da ga što manje povrede, kako bi ostao živ i bio pokretan. Možete ga i ovako ubaciti u vodu, ali neki pecaroši navode da je “tajni trik” da nabodenog rovca sa sve udicom ubacite u celofan od paklice cigareta koji ćete najlonom vezati na otvoru što bolje, kako se ne bi ispunio vodom.
Na ovaj način će rovac ostati duže živ zbog male zalihe kiseonika koja se nalazi u celofanu i sve vreme će grbati i pokušavati da se oslobodi, to grebanje pravi specifičnu buku koja će privući soma ukoliko je u blizini.
Iz iskustva mislim da ovo nije neophodno, jer rovac sam sa svojim specifičnim mirisom će privući soma koji je u potrazi za hranom i bez celofana.
Na vama je da testirate.
Rovcima su prirodno stanište livade ili pašnjaci, veoma ih je teško pronaći, pa je savet da ih kupite. U svakoj bolje snadbevenoj radnji ih možete naći po ceni od 40-50 dinara po komadu.
Pecanje soma na glistu
Kišna glista je, po mišljnju mnogih somadžija, najbolji živi mamac za brku. Pogotovu posle kiše, kada voda spira površinu zemlje u reku, a sa njom i gliste, koje postaju prirodna hrana za ribu. Čuvena ruža, napravljena od dosta glista nakačenih na udicu, čiji krajevi se uvijaju i neprekidno pomeraju u vodi može privući i najveće primerke somova.
Gliste možete sami da nakupite posle kiše u dvorištu, parku, ispod kamena i slično, a možete ih kupiti u bilo kojoj radnji ribolovačke opreme po ceni od 5-10 dinara po komadu.
PECANJE soma na kedera
Ova tehnika zaslužuje zasebnu temu, koju ćemo sigurno obraditi i okačiti na blog. Pecanje soma ne kedera, podrazumeva kačenje žive ili mrtve ribe na udicu i na taj način “zakačiti” soma koji će sigurno progutati ovakav mamac ukoliko se nađe u blizini. Ne postoji odgovor šta je bolje, da li živ ili mrtav mamac, kao što ne postoji ni odgovr koju ribu upotrebiti za mamac. Neko će vam savetovati da zakčite grgeča koji je veoma izdržljiv, drugi će vam reći da su plotica ili deverika najbolji mamci…
Mi vam kažemo da testirate jer nema pravila!
Kedere možete kupiti u većini ribolvačkih radnji, ali savet starih alasa je da soma mamite kederom iz vode u kojoj ga tražite.
Varaličarenje soma
Bilo da varaličarite soma, na voblereglavinjare, kašike, leptire ili ih tražite na samom dnu slikonskim varalicama sa jig glavama, možete uhvatiti stvarno kapitalne primerke ovih grabljivica.
Soma možete varličariti kako na rekama, tako i na jezerima, sa obale ili sa čamca, sve varijante donose rezultate, a upravo zbog toga, varaličarenje soma je za mene omiljena tehnika.
Varalice za soma
Za lov soma, najčešće se koriste “debeljuškasti” vobleri sa zvečkom jer pod vodom prave buku koja će podići i sitog soma sa dna. Neki od najpopularnijih voblera za soma su Rapala Fat Rap i Mini Fat Rap, koji se proizvodi u nekoliko odličnih dekora.
Pored fabričkih voblera, kod nas možete pronaći veliki izbor ručni rad varalica, odličnog kvaliteta.
Metalne varalice za soma, kašike i leptiri se podrazumevaju. Najpopularniji izbor su Dam effzett kasike, Grba, odnosno, Dikom valarice, Meps i slično. Naravno, postoji još mnogo tipova no-name metalnih varalica koje daju odlične rezultate, a u zasebnom članku ćemo obraditi temu svih tipova varalica za lov soma
Ovaj članak je namenjen početnicima koji tek kreću u avanturu pecanja soma, pišite u komentaru vaše mišljenje, predložite nešto što smo mi izostavili i javite nam se sa slikom vašeg kapitalnog ulova!
Bistro!!!
______________________________________________________
Catfish fishing is one of the most popular categories in the world of fishing, whether fishing on rivers or lakes. Catfish is a huge river predator and one of the largest freshwater fish in the world, it can reach a length of up to 3 meters and weigh up to 200 kilograms. In our country, there was a case of catfish catching about 200 kilograms, in Apatin in 1958.
These are, of course, very rare and capital specimens of catfish caught in our country, especially in the last 10-20 years. The standard hunting length of catfish is about 1 meter in length and weighs 10-30 kilograms, everything over this can be considered a capital catch! If you want to target catfish hunting and maybe break this record from 1958, start with this article in which we wrote about the basics of catfish fishing, the most popular techniques, baits, necessary equipment and much more.
Catfish fishing techniques
The most popular catfish fishing systems are deep-sea fishing for live baits, cheating, catfish fishing and less popular but also very successful, float float catfish fishing. These techniques are applicable on all waters, somewhere less, somewhere more, but if you are persistent enough, you will succeed in any of the listed techniques.
Play and explore, when you find out which way of catching catfish suits you and where you have more success, then perfect that technique.
Catfish fishing in the depths
This is a very popular catfish fishing technique all over the world. As the name suggests, the essence is to place a live or dead bait (cedar, rovac, durdubak, worm…) 40-50 cm from the bottom of the river where you are “waiting” for the catfish to come and “pick up” the bait.
There are many systems for deep fishing for catfish, but the highest quality system is the one that is the simplest – the fewer knots and moorings, the less likely you are to shoot, so we will describe such a syst em here.
As you can see in the sketch, this is a very simple system used by harsh professionals and beginners around the world for decades.
The essence is to adjust the weight of the lead and the distance of the bait from the bottom to the water on which you are fishing.
On strong rivers of the Danube or Sava, be sure to use heavier lead, of at least 100-150 grams, while on calmer waters of the Tamis or on lakes, you can use less lead.
You have to titrate the height, that is, the distance of the bait from the bottom, because there are no rules, sometimes the catfish will hit almost at the very bottom, that is, 10-20 cm from the bottom, and sometimes at 70-80 cm. It is best to test by adjusting the different depths at which the bait is located on 2 or 3 rods.
Catfish lures
It is good to test different types of baits at different depths. Put a live cedar on one stick, durdubake on the other, dredgers on the third, worms on the third… It happens that one day, for a reason known only to him, the catfish takes the ditches, and the other baits will not even touch, while the next day they will attack the worms as that tomorrow does not exist. Prepare seriously for catfish, get all kinds of baits to increase the chance of catching.
Catfish fishing for durdubak
Dudubak is a type of leech that feeds on live prey such as worms or insects, lives at the bottom of rivers and in mud and is a natural food for catfish. It is best to attach the durdubak to the hook by stabbing it only once or twice, so that this drinker can curl around the hook as much as possible, and in that way it will also attract catfish if it is nearby. A catfish that is looking for food cannot ignore a durdubak that is hooked in this way!
Fishing for catfish
Rovac, even if it does not live in water, is a very popular bait, not only for catfish, but also for other fish such as barbel or chub. Experienced anglers put it on the hook, by piercing it with the tip of the hook just above the armor and gently pulling it all over the hook, so that they injure it as little as possible, so that it stays alive and moving. You can put it in water like this, but some anglers say that the “secret trick” is to put a stabbed ditch with all the hooks in cellophane from a pack of cigarettes, which you will tie with nylon on the opening as well as possible, so that it does not fill with water.
In this way, the hunter will stay alive longer due to the small supply of oxygen that is in the cellophane, and he will hump all the time and try to get rid of it, that scratching makes a specific noise that will attract catfish if it is nearby.
From experience, I think that this is not necessary, because the rover alone with its specific smell will attract catfish that are looking for food and without cellophane.
It’s up to you to test.
Trenches are a natural habitat for meadows or pastures, they are very difficult to find, so the advice is to buy them. You can find them in every better-supplied shop at a pr ice of 40-50 dinars per piece.
Catfish fishing for worms
The earthworm is, in the opinion of many somadji, the best living bait for a mustache. Especially after the rain, when the water washes the surface of the earth into the river, and with it the earthworms, which become natural food for fish. The famous rose, made of a lot of worms attached to a hook, the ends of which twist and move constantly in the water, can attract even the largest specimens of catfish.
You can collect earthworms yourself after the rain in the yard, park, under the stone and the like, and you can buy them in any fishing equipment store at a price of 5-10 dinars per
Catfish on smal fish
This technique deserves a separate topic, which we will certainly process and post on the blog. Fishing for catfish, not cedar, means hooking live or dead fish on a hook and thus “hooking” a catfish that will surely swallow this kind of bait if it is found nearby. There is no answer as to which is better, whether live or dead bait, just as there is no answer as to which fish to use for bait. Some will advise you to catch a perch that is very durable, others will tell you that roach or bream are the best baits…
We tell you to test because there are no rules!
You can buy cedars in most fishing shops, but the advice of the old alas is to lure the catfish with cedar from the water in which you are looking for it.
Catfish lures
or catfish hunting, “fat” wobblers with rattles are most often used, because they make noise underwater, which will raise the full catfish from the bottom. Some of the most popular catfish wobblers are Rapala Fat Rap and Mini Fat Rap, which are produced in several great decors.
In addition to factory wobblers, with us you can find a large selection of handmade lures, of excellent quality.
Metal decoys for catfish, spoons and butterflies are included. The most popular choices are Dam effzett spoons, Coat of arms, respectively, Dikom valarice, Meps and the like. Of course, there are many other types of no-name metal lures that give excellent results, and in a separate article we will discuss the topic of all types of catfish lures.
This article is intended for beginners who are just starting the adventure of catfish fishing, write your opinion in the comments, suggest something we left out and contact us with a picture of your capital catch!
-
Som
Na prvom mestu nam je samo nadmudrivanje sa somom. Navesti ga da se polakomi upravo na našu varalicu. Sada kada je još u blagom dremežu, tj. drži se dubine i nije raspoložen za dužu jurnjavu za plenom. A to nadmudrivanje danas nije nimalo lako – ne samo sada u rano proleće, već i tokom cele godine! Recimo mladicu poštovaoci često zovu ribom od 1000 zabačaja. Nažalost, som će na kanalu DTD, na Dunavu i ostalim rekama uskoro biti riba od 10000 zabačaja, ako lopovi nastave da pustoše vodu tempom kojim rade poslednjih godina.
Aktivnost
Čim temperatura vode premaši osam stepeni, som se polako budi i počinje da se kreće u potrazi za hranom. U prvoj fazi ne odmiče se previše od svog zimskog brloga, ali kako se njegova životna sredina zagreva, postaje sve aktivniji i sve se više udaljava nastojeći da nađe pogodna mesta za lov, pre svega ona na kojima ima dosta sitne ribe.
Ovom velikom grabljivcu posebno odgovaraju ulegnuća u tvrdom dnu, u koja rado zaleže kako bi iz njih vrebao i napadao plen. Nakon „buđenja”, nije nešto posebno aktivan za dužu jurnjavu za plenom. Bilo da je to varalica, kašika, tvister ili vobler, treba mu je provući ispred samog nosa i to što sporije. Presudni faktor za rano-prolećni uspeh je fanatična upornost. Ali, zapamtite, ništa vam neće pomoći, ni desetine izlazaka i višesatno bacanje ako idete na pogrešnu vodu ili mesto. Najviše somova sada dobijaju strpljivi varaličari koji poznaju životne navike ribe na terenu čiji svaki pedalj imaju pred očima. Tek ako znamo gde se som krije kada je neaktivan, a gde i u kom periodu lovi, imamo šanse da ga upornim bacanjem, dobro odabranim varalicama, izazovemo i pokrenemo iz letargične faze u napad.
Gde tražiti soma?
Zaklon nalazi ispod betonskih jezika na šlajzovima kao i ispod mostova, a naročito u rupama oko njihovih stubova. Ako mu neki ukusan zalogaj dođe nadomak velikih usta dok se odmara, on će ga i pojesti. Ali, po pravilu, lovi malo dalje od svoje „spavaće sobe”. U rano proleće som lovi u cugovima, koji obično padaju u najtoplijem delu dana od 11 h do 16 h i u tom periodu nije ga retko videti kako se na površini lenjo okupa.
Celodnevna aktivnost „brke” je samo u određenim delovima: u blizini većih brana (što zbog dubine, a i zbog više kiseonika zahvaljujući brzom protoku vode), zatim na određenim šlajzovima i ispustima kanalizacija (oko kojih se skuplja sitna riba) te u rupama sa dosta granja i panjeva… Ako se zadesimo na mestu gde se som okupao, pola posla je gotovo, jer ostaje samo da odaberemo pravu varalicu i da budemo istrajni u bacanju.
To naravno, nipošto ne znači da treba da se ukopamo u jednom mestu i da na njemu bacamo i dan i noć. Iako som nekada veštački mamac uzme čim ga zabacimo, u većini slučajeva nije dovoljno plasirati mu ga ni nekoliko desetina puta. Štaviše, ni 100 – 150 zabačaja na izglednoj poziciji nije premnogo. Treba ga isprovocirati da uzme mamac koji skakuće ili prolazi pored njega. Posle izvesnog vremena, kada mu dosadi, ili ga gurne „glavom“ ili ga uzme. Neretko moramo da bacamo cele nedelje po više sati dnevno da bi dočekali taj jedan udarac. To nije ni malo lako, a još je teže u takvim okolnostima biti skoncentrisan, pa sve vreme tačno zabacivati, pravilno voditi mamac i reagovati brzo. Ali ne i panično. Zato su vrlo retki oni varaličari koji su posvećeni samo lovu soma.
Upornost
Vremenski uslovi i česta kolebanja vodostaja posebno loše utiču na početku sezone lova soma. Ulovi znaju da izostanu i po desetinu izlazaka. Meni se to upravo na DTD kanalu dešava i do izlaska novog broja „Revira Srbije” uknjižiću još toliko. Recimo, prošle sezone imao sam 25 izlazaka u prazno i tek tada sam počeo da ih dobijam! Iznenadilo me je i to, kako prošle tako i ove sezone, da na tvistere i šedove duge 15 cm namenjene somu i vođene iznad samog dna, dobijam bucove teške od 600 gr do 3 kg. Sve sam ih redom pustio čak i bez slikanja. To prvo prolećno javljanje bucova znači da je i som aktivan i da treba biti samo uporan. U rano proleće somovi na udici nisu tako borbeni kao recimo posle mresta, desi se i da povećeg soma izvadimo kao „krpu”, ali može se naleteti i na tigra koji se neda do poslednjeg momenta. Bilo kako, ja soma koji umišlja da taktizira sa mnom i misli da on vodi igru kako njemu odgovara, vadim „šok” metodom i dižem ga na površinu što brže. Čim se pojavi, na obalu ili u čamac! Verujte, deluje zbunjeno i besno, jer se od jedne pasivne i zbunjene borbe odjednom za njega desio bum i pre nego što se snašao, već je bio napolju! Naravno, nije uvek tako, ali kad god ima šanse i kad god sam siguran kako je som zakačen, a da pribor može izdržati to „pumpanje”, pribegavam tome. Svaki zamoreni som ostavlja dovoljno snage za poslednji manevar ispred samog ribolovca, i dok god nije na obali ili u čamcu – somu ne verujte! Bilo da je proleće, leto ili jesen!
Čime loviti?
Što se samih silikonaca i varalica tiče, najviše sam uspeha imao na žute, zelene, crvene i boje „meda” Orka šedove duge do 14 cm. Zatim na sedefasti i crveni Relax Shark, kako sa klasičnijjim digovima, tako i sa fleksi glavama (spojenim sa udicom preko kopče) te na šedove Storm, Mann’s i Cormoran (koje često „friziram”), na Smuki šedove i na silikonce koje sam pravim. Često bez obzira na polu ili mutniju vodu, ne libim se da bacam i totalno crne silikonce. Od varalica tipa tvister preporučujem Orka sirenu i šed-tvister žuto – zelene, sive i medene boje, kao i crne. Zatim Šartrez i sedefasti Kalin’s mogambo, te delalande Sandra u šartrez ili RM dekorima, tamne Mister Meanove, dvobojne turbo tail od profi blinkera, kao i za provociranje sa lakšim glavama, odličnog „dead baita” Oskara orkinog.
Dobre su i silikonske glavinjare koje kada se vode blizu dna znaju i te kako da probude soma. Kao i kašike, sa kojima sam bolje prolazio digovanjem nego klasično ravnomernim povlačenjem. Pomenuću samo legendarnog Dam „efect-a” solo i duplog, kao i razne blu foks kašike.
Od voblera, trenutno su najbolji oni koji idu duboko i imaju zvečku u sebi, ali to i nije od presudnog značaja koliko jaka vibracija jeste. Na slici vidite neke od mojih favorita za rano prolećno provociranje soma: Storm litlmac, Hot Enton, Ujka, Aleks, Bomber, Rapala OT, Brada OT, Ružno pače Ratling, Rapala Shad rap deep runer i legendarni (frizirani) Bigs. Od dekora dominiraju FT, CW, S, Grin Tajger, Sniner.
Svaka voda i svaki ribolovac ima svoje tajne adute koji su lovni u pravo vreme na pravom mestu. Zato ne gubite vreme i krenite u prolećni lov soma, možda vam se i posreći da ulovite brku ove godine do lovostaja! A lovostaj poštujte, jer su nam vode jako prazne. Vidimo se na vodi!
Bistro!
-
Kako upecati sarana
Pecanje šarana
Pronaci ribu je najbitnija stavka u celom ribolovu sarana. Pretrazite vodu u potrazi za mestima gde se saran baca i prevrce po vodi. Mehuri metana na povrsini vode odaju hranjenje ribe na dnu, sto moze biti i saran.
Danju se saran sakriva blizu ostrva, sevara i trske kao i u delovima vode koje natkriva krosnja drveta. Mamac bacen blizu tih mesta u toku dana cesto produkuje ugriz.
U dubokim otkopima, kao sto su mesta gde se vadila cigla, treba bacati mamac blizu podvodnih terasa. Locirajte terase pomocu olova na kraju najlona i plovka. Jezera su najbolja mesta za pecanje stvarno velikih primeraka.
Sarana je najbolje pecati leti do 10 casova ujutro, popodne od 16 casova , a aktivan je i nocu . Za pocetak, dobro je upoznati se sa izgledom dna gde se peca. Ovo se moze uraditi plovkom i vecim olovom, koje se postavlja na kraj najlona. Povlacenjem plovka nagore, i stalnim uranjanjem u vodu, moguce je oderediti dubinu vode u svakoj tacki.
Sledeca stvar koju treba da odredimo jeste cime je prekriveno dno. Ovo radimo tako sto zabacimo olovo bez udice u vodu i drzeci stap pod uglom od 45 stepeni polako namotavamo najlon. U zavisnosti od tipa dna imacemo sledece ponasanje:ˇ meki mulj potrebna je veca sila da se pokrene teg, ali kad se krene klizi veoma lakoˇ tvrdo dno teg pri povlacenju trza, poskakujuci po dnuˇ trava otpor je veliki ponekad se zaglavljujeNajcesce mesto za lov se pronalazi posmatranjem povrsine vode. Tako se uocavaju karakteristicni klobuci koje saran pravi pri hranjenju.
Ako se utvrdi da se radi o potopljenom deblu, na najlon se vezuje samo olovo, pa se pretragom po dnu odreduje dubina i polozaj potopljenog drveta. Na ovakvim mestima je obicno pogodno koristiti jedan do dva stapa.
Riba se uglavnom krece uz krajeve stabla. Ako ne odredimo tacan polozaj stabla i pojedinih grana, sigurno cemo mnogo vise kaciti udicom i kidati najlon, a drmanjem stapa saran ce se rasplasiti.Lov sarana s jeseni i zimi je mnogo tezi, ali nije nemoguc. Kako vremenski uslovi izuzetno menjaju ponasanje sarana, moramo mu prilagoditi strategiju. Saran se u tim danima polako smiruje i kretanje smanjuje na minimum, kako bi mu energija ostala za zimu. Iz tog razloga, primamu je potrebno bacati na jedno mesto. Ne rasipati je.
Vrsta mamca zavisi od vode, ali su boili ipak najbolji.Saran se cele godine moze pecati dubinskom metodom, povrsinskim ribolovom ili pecanjem plovkom.
Dubinski metod je najpopularniji, najjednostavniji i najefikasniji. Za dubinski metod, potreban je brz i snazan stap. Takode, stap mora biti zilav kako bi omogucio daleka zabacivanja zasta trebaju velika i teska olova. Ribu je neophodno sto pre izdici od dna i potopljenog debla. U suprotnom, saran ce se uplesti u granje, sto je unapred izgubljena bitka.
Dvodelni parabolici (sa oznakom carp) su najcesci, a nemali broj ribolovaca jos uvek koristi i zastarele snazne stapove od bambusa. Idealan stap je duzine 3,6 m, bacacke mase70-150 ili 100-200 grama.
Stapovi od karbona, odnosno mesavine karbona i kevlara, takode se mogu koristiti, i to duzine od 3 do 3,9 m, bacacke mase 80 do 100grama.
Masinica moze da ima mogucnost potpunog oslobadanja najlona sa kapacitetom spulne od 200 m najlona nosivosti od bar 3,5 kg. Ukoliko je voda puna panjeva i potopljenih grana uzmite deblji najlon od strane 4,5 do 7 kg, a za izuzetno teske vode koristite najlone nosivosti od 7 do 11 kg.
Najlon treba da je opusten, kako bi riba lako mogla da ponese mamac bez otpora. Posto se ovde ne preporucuje zamaranje dok se riba ne odvoji od stabla, najloni tanji od 0,45mm ne dolaze u obzir. Znaci nikako istegljivi, jer se ribi ne sme dati prostora da se negde zavuce. Ipak ne treba ni preterivati, deblji najlon je vidljiviji, a povecava otpor vode, pa je samim tim potrebno stavljati i teze olovo.
Saran je izuzetno oprezna riba i ako oseti prevelik otpor, nece se prevariti. Standardni podvez je duzine 30 do 45 cm.Veliki broj specijalnih saranskih udica moze se kupiti u prodavnicama ribolovacke opreme. Udice moraju biti jake i ostre i sa kratkim vratom. Velicine su 1/0, 2/0 I 3/0. Kad se lovi saran nikad ne treba stavljati dve udice zato sto se jedna udica uvek uplete u granje.Umesto postavljanja mamca na udicu, mozete koristiti i dlaku. Na ovaj nacin, umesto kacenja mamca na udicu, nanizite jedan ili veci broj mamaca na dlaku duzine do 5 cm, koju nakon toga privezete za vrat udice. Na drugi kraj dlake potrebno je postaviti granicnik kako mamac ne bi spao. Ovaj metod je izuzetno uspesan, jer mamac ostaje potpuno slobodan i saran ga mnogo lakse uzima i rede ispusta iz usta kada ga ponese.Olovo kod ovog metoda mora biti tesko oko 100grama kako bi samo dalo kontru kada ribe uzme mamac. Dobro je koristiti klizece olovo ali i specijalnu montazu sa silikonskom cevcicom. Kod ove montaze koristi se silikonska cevcica kroz koju se provlaci najlon koji sada bez otpora prolazi ne uznemiravajuci ribu. Sa spoljne strane cevcice namesteno je olovo tako da ne dolazi ni do kakvog dodira olova i najlona. Olovo se moze privezati za glavni najlon ili preko vrtilice ukoliko nije moguce drugacije vezivanje. Vez za olovo treba da bude do 15 cm. Nije lose da cevcica bude u obliku latinicnog slova V, zakrivljena pod pravim uglom. Ovakva cevcica ce pruzati jos manji otpor saranu kada uzme mamac.Kada se peca u vodama sa dosta panjeva i drugih podvodnih prepreka, popustanja nema i vecina ribolovaca steze kocnicu masinice do kraja, jer ako saran krene svojim putem, vec je pod stablom. Preporucuju se izuzetno kvalitetne masinice sa velikim kapacitetom spulne, zbog cestog kidanja najlona.
Za pravo pecanje sarana, potrebno je imati specijalne drzace za stapove podove. Ovi drzaci omogucuju da se vise stapova posmatra jednovremeno. Na podove mogu se montirati indikatori trzaja.Saran ima naviku da uzme mamac i u ustima ga nosi. Da bi ovo na vreme primetili, potrebno je koristiti indikatore trzaja.
Elektricni audio vizuelni indikatori, majmuni ili meki vrhovi mogu se koristit sa istim uspehom. Svi ovi indikatori mogu na sebi imati fluorescentne delove, tako da se mogu koristiti i u nocnom ribolovu.
Majmuni su u stvari prstenovi koji se kace na opusteni najlon izmedu masinice i poslednje alke. Prilikom zatezanja najlona, majmun se penje i vizuelno signalizira da je mamac uzet. Meki vrhovi takozvani swingertip-ovi se postavljaju na sam vrh stapa. U normalnom slucaju ovi indikatori padaju pod uglom od 45° u odnosu na pravac protezanja stapa. Kada saran uzme mamac vrh se podize ukoliko saran odlazi od stapa, a potpuno se savija, odnosno pada ukoliko se saran priblizava.
Tehnika dubinskog pecanja je podeljena u vise faza.
U prvoj je potrebno pronaci mesto na kome zelimo da pecamo. Dobro je da to mesto hranimo vise dana u isto vreme istim mamcem. Na taj nacin navikavamo sarana na ukus.
Kada dodemo na vodu, prvo sto treba uraditi je prihraniti mesto. Po nekim procenama, ukoliko u vodi ima primeraka od 8 do 10 kg, potrebno je baciti i do 1000 bojlija ili ekvivalentnu kolicinu druge hrane. (Ovo se odnosi samo na vode na kojima se retko lovi te mesto do tada nije prihranjivano. Ukoliko je mesto lovno, kolicinu hrane moramo smanjiti i do 90%) Cilj je sarana naviknuti na hranu, ali ne nahraniti ga. Ovo postizemo dodavanjem laksativa, sredstava koje podsticu probavu, u primamu. Saran ce se zbog brzog varenja cesto vracati na hranjeno mesto, sto je preduslov za dobar ulov.
U drugoj fazi treba zabaciti na hranjena mesta. Prilikom zabacivanja, nemojte preklapati masinicu sve dok olovo ne padne na dno. Vas mamac se mora nalaziti na hranjenom mestu. Ako preklopite masinicu, najlon se nece moci izvlaciti i mamac ce u poluluku padati, po pravilu blize obali. Nakon smirivanja olova, polako namotajte visak najlona i smestite stap na pod.
Namestite indikatore trzaja i cekajte.U slucaju trzaja, kontra treba biti odlucna, kako bi se udica zabila u usnu sarana. Po pravilu upecan saran bezi prvo ka suprotnoj obali, a nakon toga ka travi. U prvom trenutku, izmarajte ga maksimalno, jer imate dovoljno najlona na spulni. Kada krene ka travi, ne dozvolite mu. Ukoliko zaplete najlon u travu nema nacina da ga odatle izvucete.
Pecanje po povrsini je vrlo jednostavno i preporucuje se u letnjim mesecima u toku najtoplijeg dela dana, kada se sarani suncaju na povrsini. Uzmite komad korice svezeg hleba i okacite ga na udicu. Na najlon nemojte vezivati nikakvo olovo. Ukoliko zelite dalje da zabacite, postavite plovak da lezi na povrsini. Umesto korice, mozete koristiti puf-ije, hranu za pse ili macke, zito i kukuruz ali i plutajuce boilije. Plutajuci boiliji se prave po istim recepturama kao i standardni boiliji, ali se u njih dodaje soda bikarbona (prasak za pecivo), kako bi boili bio supljikav ili se termicki obraduju.I kod ove tehnike, kao i kod tehnike pecanja dubinskom metodom mogu se koristiti detektori trzaja.Dva najveca problema kod ovog nacina pecanja je kacenje izuzetno tvrdih mamaca na udicu i njihovo daleko zabacivanje, sa obzirom da su izuzetno laki. Prvi problem se resava lepljenjem samog mamaca na udicu superlepkom. Drugi problem moze se resiti dodavanjem komadica balze uz mamac ili opterecivanjem najlona komadicem balze. Ukoliko se balza kaci na najlon, ona treba da bude oko 1,5 m daleko od mamca. Iznad balze je moguce staviti i malo olovce, kako bi se dodatno otezala, ali treba paziti i na nosivost. Takode je moguce dodati i jedno klizece olovo pre balze, blize stapu, koje pri zabacaju stoji kod balze, pa pomaze da se mamac dalje zabaci, a kada padne u vodu, olovo klizne po najlonu i padne na dno, dok balza ispliva i drzi mamac. Ovakvo vezivanje je dobro na tekucim vodama.
Tehnika povrsinskog ribolova je u sustini drugacija od svih tehnika. Ovde ribolovac mora namamiti ribu na hranjeno mesto i steci njeno poverenje.
Prvi deo ribolova zasniva se na hranjenju mesta povrsinskim mamcima. Ovo treba ponavljati sve dok se riba ne pojavi. Kada saran dode na mesto i pocne da jede primamu, treba nastaviti sa dohranjivanjem, kako bi se riba navikla na stalno padanje hrane na povrsinu vode. Tek kada procenite da se saran vise ne plasi, zabacujete mamac na hranjeno mesto. Ovde je vrlo bitno da ribolovac bude maksimalno skoncentrisan i miran, kako nekim nepromisljenim ili bucnim pokretom, ne bi oterao ribu.Nakon kontre, saran ce upotrebiti svu svoju snagu da zaroni i pobegne. Taj momenat je krucijalan u ovom tipu lova, jer pribor to mora i izdrzati. Oprema treba da bude kvalitetna kao i za dubinski ribolov sarana, sa tim da ne treba koristiti udice vece od br. 6(mada ja sam koristio i 4 velicinu i odlicno se pokazala) .Metod pecanja sa plovkom je najstandardniji. Koristiti isti pribor kao i kod druge ribe iz familije sarana koje se hrani sa dna.Bez obzira koji metod koristite, precizno zabacivanje je najbitnije. Pre svega treba naci mesta gde se riba nalazi i bacati blizu njih. Dodatnim hranjenjem mozete privuci i ohrabriti ribu da uzme mamac.U poslednje vreme, tehnoloski je moguce napraviti izuzetno jake, a dugacke stapove. Ovo omogucava da se dugim karbonskim stapovima ( dugim od 10 do 13 m), precizno zabaci mamac saranu. Ovi specijalni stapovi imaju oznaku “carp and big fish”.Pogresan izbor stapa, arome boila ili mamca nisu toliko veliki nedostatak kao sto je neodgovarajuci podvez. Bitno je da uravnotezite velicinu udice i debljinu najlona. Recimo udica velicine 2 i najlon nosivosti 0,9 kg nema smisla sparivati. Vise nije tacno da najlon koji ima veliku nosivost mora biti debeo, nefleksibilan i vidljiv cak i za slepog sarana. Moderne multifilamenti su upravo malog precnika, ali velike izdrzljivosti. Preporucuju se strune debljine 0,18 do 0,20 mm.Saran ima veoma meka usta, koja se u borbi lako rascepaju, a riba se oslobada. Oblik saranske udice vec je uglavnom poznat. To su kratke i siroke udice, malo zakrivljene, radi lakseg kacenja. Vrh obican ili kriv (papagajke), materijal celik, a u novije doba karbonke laserski ili hemijski ostrene. One su izvanredne za ribolov na kanalima i jezerima, gde nema zapona i gde se riba moze do beskraja zamarati. Medutimu panjevima te udice slobodno zaboravite. Iskljucivo celicne kovanice dolaze u obzir (Mustad, VMC, Gamakatsu, Owner, Partridge, Drennan – primedba V.S.). Najpre zbog mnogo vece snage, a potom sto su znatno deblje od karbonskih, pa teze proseku saranove usne.
Preporucljivi brojevi u lovu su 1/0, 2/0, 3/0. Ako stavljate manju udicu, znaci 1/0, i riba savije stap, a vi je u kontri ne zakacite odmah, stavljajte vecu. Taj saran ima usta da u njih moze stati pesnica i mora se sto pre izdici od dna pa je potrebna debela udica velike snage. Postoji jedna rasprava vezana za boju najlona za podveze. Naime, smatra se da je saran navikao na crnu boju najlona i naucio je da ga izbegava.
Pri povezivanju podveza treba imati na umu par stvari. Za upletene najlone grinner cvor je najbolji. Obratite paznju da se blood cvor vrlo lako odvezuje. Dobro je na kraj glavne strune postaviti vrtilicu pa je lako menjati podveze i vezivati razne sisteme.Pre pecanja obavezno pregledajte prstima najlon. Ukoliko ste i ranije sa njim pecali, doslo je do kontakta najlona sa predmetima u vodi koji mogu da ga ostete.
Ako je povrsina jako ljuspicasta i neravna, obavezno zamenite najlon, jer ta pojava mnogo smanjuje maksimalnu nosivost najlona. Pecarosi koji redovno odlaze u ribolov menjaju najlone i do dva puta godisnje, a podveze posle svake malo vece upecane ribe.Dva su nacina vezivanja sistema ispod plovka. Prvi, za manje sarane je klasican klizni plovak, sa olovom na dnu i predvezom dugim oko 30 cm, namestenim ispod olova kako bi mamac lezao na dnu. Ukoliko se peca krupniji saran, ovaj sistem nije dobar jer osnovni najlon od plovka do olova stoji vertikalno i saran ce ga primetiti. Bolje je postaviti vagler plovak, a olovo spustiti na vecu dubinu od dubine vode u kojoj pecamo. Predvez i dalje stoji ispod olova.
Nakon zabacivanja, zategnemo blago najlon, sto ce dovesti do stvaranja padajuce putanje najlona, direktno od vrha stapa do olova. Plovak ce nesmetano kliznuti na potrebno mesto na najlonu. Ovako ce prostor iznad mamca i olova ostati cist i saran nece zazirati od najlona.Pecanje sarana musicarenjem za nekoga moze delovati neozbiljno, ali nije mali broj internet izvora koji potvrduje da je moguce zakaciti sarana ovim metodom, a kao glavni zagovornik ove metode pominje se Dave Whitlock. Ono sto je mnogo teze, jeste izvaditi sarana napolje.
Mozda najveci problem predstavlja pronalazenje bistre vode u kojoj bi ova tehnika bila moguca. Za opis ove tehnike, koja je kod nas skoro nepoznata izvor je sajt www.ribarska.com.Imitacije koje se izraduju se mogu podeliti u tri grupe. Musice, tj. imitacije insekata ili bolje receno imitacije vodenih zivotinja gde spadaju nimfe majske musice, dragonfly i damselfly, a od zivotinja pijavice, crvi, gliste, puzevi i racici. Drugo, imitacije biljnog vodenog sveta koju cine razni plodovi podvodnih i priobalnih biljaka kao i alge.
Treca grupa bi bila sve ono sto covek baca u vodu, a tu spada kukuruz, hleb, krompir i dr. Pri izradi imitacija treba obratiti paznju da imitacija bude sto realnija. Izgleda da saran ne voli impresionizam.
Sarana mozemo loviti musicarskim priborom na dva nacina i to na videno i na nevideno.Na videno je kad vidimo sarana u vodi. Tada se trudite da zabacite vasu imitaciju na nekih 25-50 cm od njega. Na nevideno je zabacivati mamac na mesta gde pretpostavljamo da bi saran mogao biti. U oba slucaja dobro je koristiti neku vrstu primame kao recimo kukuruz.Imitacije treba otezati. Ako nije dovoljno teska dodajte kuglicu olova na predvez na rastojanju od nekih 10 cm.
Bolje je koristiti vise manjih kuglica nego jednu veliku. Imitacija mora savrseno da oponasa kretanje pravog mamca. Ako lovimo na reci prepustimo da vodena struja nosi mamac bez ikakvih pokreta. Pozeljno je koristiti indikator trzaja i polarizacione naocare. Na jezeru mozemo dati malo zivosti imitaciji vrlo kratkim i retkim trzajima. Vazno je da imitacija bude na samom dnu. Jos jedna bitna stvar je miris imitacije. Kad dodete na vodu provucite imitaciju kroz mulj, pesak i sl. i na taj nacin cete otkloniti vas miris. Ponekad je dobro imitaciju umociti u blagi rastvor vanile ili anisa ili je jedostavno staviti u secer. Znamo da saran voli slatko.Loviti sarana musicarskim priborom mozete i nocu. Tada je najbolje koristiti primamu koju razbacate na oko 4 kvadratna metra. Na ovaj nacin znate da je saran tu negde. Zabacujte uzvodno i pustite da mamac potone na dno. Pratiti ga sve dok ga struja ne prinese obali. Saran se nocu moze naci uz samu obalu u 10 cm dubokoj vodi. Ne koristiti nikakvu rasvetu jer to moze oterati ribu. Povremeno bacite saku primame.Evo nekoliko recepata za izradu saranskih “musica”. Pre toga samo napomena da je bolje praviti imitacije tako da pri plivanju luk i vrh udice bude okrenut na gore. Ovo ce donekle resiti problem cestih kacenja za podvodne elemente Corn fly by Tom Connor Udica za nimfe Tiemco TMC 2457 Komad najlona do 10 kg nosivosti Komad zute spuzve 6mmx12mmx6mm Olovna zica Crni osnovni konac Dosta jednostavna musica, ali zato ubojita, pogotovo za nocno musicarenje. Komad zute spuzve oblikujete makazama da lici na zrno kukuruza. Na telo udice namotate osnovni konac kojim pricvrstite komad najlona. Lakirate sa sredstvom za ucvrscivanje glave. Zatim pricvrstite olovnu zicu i namotate oko tela. Ovo ce biti otezanje udice. Sve to prekrijete osnovnim koncem svezemo cvor i lakirate. Na najlon pomocu igle za sivenje navucemo spuzvicu i na udaljenosti od oko 1 cm ucvrstite super lepilom. Odrezite visak najlona i Corn fly je spreman za upotrebu. Za vreme ribolova spuzvicu mozete umakati u extrakt anisa, vanile ili banane. Nemojte istu musicu umakati u razlicite arome. Musicu zabacite na mesto na koje ste predhodno bacili kukuruz i cekajte na trzaj. Bread and crust fly by Dave Whitlock ::ˇ Udica za suve musice velicine 8 do 12 Beli i braon sunder Braon osnovni konac Jos jednostavnija musica za izradu od poznatog Dave Whitlock-a. Namotajte osnovni konac do luka udice i pricvrstite spuzvice tako da braon bude na vrhu. Braon spuzvica imitira koru hleba dok bela njegovu sredinu. Vratite konac do oka udice i pricvrstimo drugi kraj sundjera. Svezite cvor i odrezite viskove sundera na oba kraja.
Musica je dobra za sve slojeve vode i povrsinu u zavisnosti gde se saran nalazi. Bolji rezultati se postizu prihranjivanjem sarana hlebom i potapanjem imitacije u mirisljave extrakte.:: Berry fly by Dave Whitlock ::Dosta mesta pored reka i jezera je obraslo drvecem na kojima rastu plodovi poput trnjina recimo. Ribolovci su primetili da se saran rado skuplja ispod njih u vreme kada su ovi zreli i opadaju sa drveca.Imitaciju ovih plodova pravite od jelenove dlake ofarbane u boju ploda. Nakon postavljanja dlake na udicu, vezanja cvora i lakiranja, makazicama osisate dlaku u oblik ploda. Vazna napomena za lov sa ovom “musicom” je da se mora cuti ono “PLOP” kad ona udari o povrsinu vode, bas kao i pravi plod.Od musica koje imitiraju zivotinje najbolje se pokazale: Dragon fly nymph, San Juan Worm.May fly nymph, Caddis larve, Prince nymph, Flashback hare’s ear, Crazy Charley muddler ,Dave’s damsel nymph i druge. Pri izboru arome za primamu i mamac, vazno je usaglasiti sa onim sto se nalazi u prirodi u okolini vode u tom trenutku. Prihranjuje se u manjim kolicinama sa probarenim kukuruzom. Male kolicine hrane sluze samo zato da se sarani naviknu na tu hranu i da je uzimaju bez podozrenja. Riba u panjevima ima dovoljno hrane za razvoj, jer kad bi cekala prihranu slabo bi napredovala. Kukuruz za prihranu mora biti tvrd, jer se u suprotnom nakupi mnogo bele ribe i rakova. Na takav se kukuruz i peca. Obicno se prihranjuje uzvodno 7-10 m od mesta pecanja.Jedna dobra primama ima sledeci sadrzaj: 250 g riblje hrane za sarane kupovne, 50 g soje, 125 g psenicnog griza, 15 g mleka u prahu, 15 g cimeta, 2 g betana, 1 g pivskog kvasca, 6 jaja. Ukoliko zelite da koristite aromu, dodajte je u maloj kolicini. Jos jedna uspesna primama jeste recimo: 250 g soje, 250 g psenicnog griza, 2 g betaina,1 g cimeta, 4 ml arome jarebike, 4 ml ulja od badema. Da bi se povecala masa kupljene, fabricke primame, u nju se moze dodati do 50% soje i psenicnog griza, a da se ne pokvare njene karakteristike.Saran se moze loviti na durbaka, zelenu glistu, obicnu glistu, crvice, noklu (valjak), hlebnu ruzu, gnjecen hleb, kukuruz (stari i mladi), skoljku, recnog puza, rovca, ribicu, baren krompir, pa cak i na tvistera.Boili su lopte od meke smese koje se kuvaju u vodi dok se ne stvrdnu. Postoji veliki broj vec pripremljenih, kupovnih boila, ali zbog svoje cene nekada je bolje napraviti sopstvene (Za preko 40 proverenih recepata za boilije pogledajte poglavlje mamaca u knjizi “Tajne ribolova” – primedba autora). U kucnoj radinosti umesto boilija moguce je koristiti i valjak koji se pravi na sledeci nacin: 2/3 kukuruznog i 1/3 psenicnog brasna zamesiti u hladnoj vodi (po zelji obojiti i dodati mirise). U lonac staviti vodu da provri. Od smese se odmah prave nokle velicne oraha. Nokle se ubacuju u kipucu vodu i mesaju se varjacom da se ne zalepe za dno.
Kada nokle isplivaju na povrsinu vade se i stavljaju pod tekucu hladnu vodu. Ovako napravljena nokla kada se baci o pod mora da odskoci bar jedan metar. Dobro pripremljen na udici stoji 2-3 sata, na dlaci i duze, a voda i bela riba tesko je skidaju.Skoljke i puzevi se pripremaju tako sto se ocisceni ostavljaju na jakom suncu da se isuse. Tada postaju kao guma, pa ih bela riba teze skida. Kuvanjem takode postaju tvrde, ali se zbog neprijatnog mirisa preporucuje da se to radi napolju.Boili od ribljeg mesa se prave od istih sastojaka kao i normalni boili, sem sto im se dodaju riblje meso, kosti i kozura. Kao zamena za ove boilije mogu se koristiti maciji biskviti.
Boili sa dodatkom zrnevlja za ptice pravi se od osnovnog boila, uz dodatak lana ili koriandera.Svi tipovi zrnevlja se mogu koristiti i kao mamac i kao primama. Jedini je uslov da se ostave preko noci u vodi da nabubre, a da se sutra blago prokuvaju oko sat vremena kako bi omeksali. Ovo zrnevlje se ili ostavlja u svom soku, ili stavlja u vakuum vrece i ostavlja par dana da pocne da fermentira, kada pocinje da dobija blago alkoholnu aromu. Kace se o dlaku oko udice broj 6.Paste (nekuvani valjci – primedba V.S.) su izuzetna primama za sarana. Pripremaju se kao i semena, ali se nakon toga pasiraju. Odlicne paste se prave od kikirikija, suncokretovih semenki i ostalih masnih semena.Kikiriki je odlicna primama za sarana. Ostavite ga preko noci da nabubri i prokuvajte ga oko sat vremena. Ostavite ga dan dva da fermentise. Slobodno ga koristite u vecim kolicinama, jer mu se kuvanjem drasticno smanjuje kalorijska vrednost.Meso mesnog nareska je dobro kao mamac. Sece se u obliku kupe i postavlja na udicu. Meso iz gulasa se moze koristiti kao mamac. Gulas treba da bude dominatnog ukusa na ono sto se u prirodi nalazi u tom trenutku oko voda i sa cime se saran potencijalno hrani. Kao primama koristi se seme konoplje, a peca se na komadice mesa. Salama je fin mamac, ali i primama za sarana. Sece se u obliku kupa. Jetra je mamac prepun aminokiselinama. Sece se u kocke i kaci direktno na udicu. Dobar je dodatak boilijima.Hrana za pse i macke se moze koristiti kao mamac. Kaci se direktno na udicu ili na dlaku. Pre upotrebe bilo bi dobro da se navlaze kako bi omeksali. Obicno se koriste kao povrsinski mamac. Riba, a posebno komadici pastrmke mogu se koristiti kao mamac za sarana, ali se pre upotrebe mora prokuvati. Kaci se direktno na udicu.Blago obaren krompir postaje sve popularniji kao mamac. Paste od raznih zitarica, brasna soje i kukuruza dobijaju se mesanjem sa jajetom, boje se i aromatizuju. Ove paste se ne kuvaju kao boiliji.Sir se moze koristiti kao mamac, a pravilo je prosto sto smrdljiviji to bolji. Moze se direktno stavljati na udicu ili dlaku ili ga mozete dodavati u boili.Mesni crvici su rado videna hrana sarana. Mana im je sto i druge ribe vole da ih konzumiraju. Ukoliko se koriste kao primama, potrebno ih je preliti vrelom vodom, kako bi uginuli, kako bi se sprecilo njihovo odlazenje od mesta primame. Od glista u obzir dolazi iskljucivo zelena ritska, jer sve ostale odmah napadne bela riba.Kukuruz secerac je najcesci i najprovereniji mamac i primama za sarana. Mogu se nakon barenja bojiti i aromatizovati (vanila, jagoda, tuti-fruti,…). Kace se direktno na udicu br 4 ili na dlaku i u toj varijanti se postavlja 4 do 6 zrna na dlaku oko udice 4 do 6. Konoplja se moze koristiti kao mamac i to na dlaku koja se veze za udicu 4 ili 6. Obavezno je ubacite u primamu. Pre upotrebe potrebno ju je prokuvati.Komad hleba je ono cemu ni jedna riba ne moze odoleti. U tome je i najveci problem. Kako sacuvati hleb na udici, a da ga sitnija riba ne ugrabi. Hlebna pasta, se pravi od hleba starog nekoliko dana. Uzima se samo unutrasnjost hleba koja se kvasi i mesi. Kuglica paste se stavlja direktno na udicu. Hlebna ruza se pravi od svezeg hleba i to njegovog unutrasnjeg mekog dela. Otkine se jedno parcence hleba, a zatim se u jednom kraju stisne i provuce udica.Ikra riba moze se moze koristiti kao mamac za sarana. Kaci se direktno na udicu, ili dlaku. Koriste se krupnija jajasca, kao recimo jajasca pastrmke.Mancmelov se moze koristiti kao plivajuci mamac za sarana. Koristiti najmanji moguci mancmelov koji mozete nabaviti u radnji. Iako su vrlo socni, ostaju na udici dosta dugo.
Bistro!!!
-
Saran
Šarani vole biljne plodove
U prirodi, bez kontakta sa čovekom, poje- šće bukvalno sve i svašta. Od raznih vrsta voća, plodova samoniklog grmlja i drveća, što rastu uz obalu reka i jezera, do raznih drugih biljnih kultura, plodova, izdanaka i korenja, čak i nekih vrsta podvodnog bilja.
Kada smo kum i ja pre nekih desetak godina u junu lovili šarane na omanjem mrtvom rukavcu reke Česme, stacionirali smo se zbog hlada ispod jedne poveće murve (duda), koja je baš bila u zrenju. Svetli i crvenkasti slatkasti plodovi, koje smo za vreme ribolova čak i mi pomalo degustirali, otpadali bi s krošnje drveta i padali u vodu. Kako smo vreme iza štapova najviše provodili u dokolici, uglavnom posmatrajući vodu i živi svet u njoj i oko nje, u jednom sam trenutku ugledao velikog šarana koji je vrlo blizu prišao obali, na mestu tačno ispod našeg duda, naravno da jede.
Dok su naši štapovi bili zabačeni na boile, u ljudskom razmišljanju vrlo favorizovani mamac u odnosu na neugledni plod, samo dvadesetak metara dalje od plodonosnog drveta, brkati prijatelj došao je da nam se „naruga”, jedući svoj prirodni „gablec“ doslovno pod našim nogama.
Naravno da smo jedan štap odmah izvadili i zabacili na dud, montiran bez olova na predvez na dlaku, i za sat vremena ulovili šarana teškog oko devet kilograma. Onaj kojeg smo videli, bio je još veći, i njega nismo uopšte ulovili, makar smo na istom mestu u ribolovu proveli još dan i noć.
Puno kasnije saznao sam da je murva (dud) šaranova omiljena hrana, pa čak da je i slavni Rod Hutchinson uvrstio njenu aromu u svoju elitnu ponudu (Mulberry Florentine), što je i danas jedan od vrlo efektnih mirisa.
Znatiželjni sladokusci Kako su šarani po prirodi vrlo znatiželjne ribe i veliki sladokusci, nema sumnje da će se na jednaki način, poput onog iz prethodne priče, počastiti pitomim ili divljim trešnjama, malinama, kupinama, višnjama, kao i vrlo verovatno velikom većinom plodova voća, koji na ovaj ili onaj način dokotrljaju, padnu ili bilo kako drukčije dospeju u vodu. Stoga se uopšte ne treba čuditi vrlo velikoj paleti proverenih mirisa koji najpoznatiji engleski proizvođači stalno proširuju i nude ribolovcima širom sveta.
Pogledamo li ponovo u paletu istog proizvođa- ča, vrlo lako ćemo uočiti dokaze navedene postavke (Rich Strawbery/jagoda; Passion Fruit/voćni miris; Wild Cherry/divlja trešnja; Blueberry/borovnica; Banana/banana; Blackberry/kupina, itd).
Tu se još često mogu naći mango, ananas, breskva, šljiva, narandža, mandarina, limun, kao i mnogi drugi više ili manje poznati citrusi.
Lešnici, orasi, bademi, semenje… Uz ovo već proslavljeno i poznato „šaransko” voće, manje je poznato da su šarani takođe veliki obožavatelji lešnika, oraha, badema i kikirikija. U istu grupu spada i među ribolovcima vrlo često korišteni tigrov oraščić, kao i indijski oraščići. Isto tako, dođu li s njima u kontakt, šarani neće prezati ni od raznolikog semenja, bilo da su to žitarice (kukuruz, riža, pšenica, soja, ječam, ovas…), plodovi samoniklog bilja, koje možda raste uz vodu (žir, glog…), ili plodovi povrća (krompir, pasulj, grašak, bob, paprika, beli luk…).
Semenke nekih drugih kultura, takođe su im neodoljive, a tu pre svega spadaju suncokret, lan, buća, niger, konoplja, proso, itd. Iako većina od ove prirodne hrane ne raste i ne razvija se u vodi, ona može rasti pored nje i tako dospeti u nju.
Međutim, ako je čovek svesno baci u vodu, tada to postaju prirodni šaranski mamci, a kao što i sami vidite, njihova je paleta zaista vrlo široka. Vrednost semenja u lovu šarana je ogromna, jer delom se koriste kao arome, delom kao sastavni delovi mamaca, a nekad samo kao atraktori.
Vodeno bilje i mesni prilozi
Poznato je da, naročito s proleća, šarani vole jesti mlade, proteinima bogate izdanke nekih vodenih biljaka (npr. kanadska vodena trava).
Iako često riju po mulju, usisavaju korenje, „glođu” stabljike raznog podvodnog bilja, to nije dokaz da su trenutno „vegeterijanski” raspoloženi. Oni na taj način mogu skupljati barske puževe, jesti njihovu sluz, skidati školjke s krša, ali i tražiti larve mušica, vilin konjica i vretenaca, kao i loviti razne insekte koji su im u svim stadijumima pravi delikates. Staništa larvi običih mušica šarani vrlo često posećuju. Englezi ih zbog izgleda (tamno crvena boja) još nazivaju i krvnim crvima (bloodworms).
Kako ih u mnogim prirodnim, ali i glinokopnim jezerima ima poprilično, možete ih dosta lako locirati po velikoj količini mehurića na površini vode, koje stvarajuove gladne ribe, dok vredno riju po jezerskom dnu. Ona se obično nalaze u starijem mulju, punom truleži, najčešće uz krševe ili potopljeno drveće.
Ponekad su to malo dublje depresije u jezerima, ali katkad i plićaci uz samu obalu. Jedan od važnih uslova je da ta mesta nisu često posećena od strane ljudi. Jer i najmanje ometanje (poput galame, lupanja nogama po obali, čestog zabacivanja i slično) najčešće je dovoljno da u ovim plahovitim ribama podstakne strah, koje one putem instinkta osećaju prema svom najvećem i najopasnijem živom neprijatelju čoveku.
Veliki su šarani ponekad u letnje doba, kad se voda zagrije i kad prirodne hrane ima u izobilju, njome toliko preokupirani, da uopšte ne mare za bilo koju drugu vrstu hrane koja im se nudi. Vrlo često boile pored velikih kolonija ovih ribljih poslastica ostaju netaknute ili prepuštene manjim ribama. Tada krupnog šarana može biti jako teško uloviti i još teže navući na bilo kakav veštački mamac. Neupućeni ribolovci tad obično tvrde da šaran ne radi. Kad bi samo znali kako nisu u pravu… Najbolje arome za lov su one koje najvernije oponašaju prirodnu hranu – aroma krvnih crva.
Kako je u rekama? Šarani se u rekama, vrlo često kreću blizu obale. Naročito, ako je u blizini jaka vodena struja i polja lokvanja kao omiljeni zaklon. Naime, u mulju, oko njihovog korena česta su nalazišta školjki, što ove večito gladne ribe neobično privlači. Ponekad su satima u stanju prevrtati po mulju tražeći školjke i puževe, i kad ih nađu, nezasitno ih usisavaju i gutaju.
Šarani su i mesožderi I dok je u mnogim ribolovačkim glavama slika prehrane šarana nekako povezana s pretežno biljnom hranom, s povremenim izletima u sitni vodeni životinjski svet, u prirodnim uslovima je potpuno drugačije. Iako su žganci i kukuruz nekad, a danas boile, još uvek ostali kao jedan od glavnih uzroka takvog razmišljanja, pogledamo li u prirodni meni ove zanimljive ribe dobićemo potpuno drugačiju sliku.
Primitivni vodeni organizmi, larve, insekti Šaran se od svoje najranije mladosti zapravo vrlo intenzivno hrani skoro svim vrstama primitivnih vodenih životinjskih organizama. Kao mlade jedinke, šarani pretežno jedu zooplankton a s odrastanjem u svoj jelovnik upisuju sve više različitih ve- ćih i manjih vodenih životinja. Paše im sve: od većine stadijuma larve raznih vrsta insekata, pa sve do odraslih. Sećam se dobro jednog davnog kasnog letnjeg popodneva, pre petnaestak ili više godina, kad smo kum i ja peške prolazili našom starom stazom, koja je uz jezero vijugala prema mestu gde smo ove ribe svakodnevno hranili i lovili. Na pola puta do njega, negde oko sat vremena pre mraka, zaintrigirala nas je „neuobičajena gužva” na vodenoj površini. Naime, vodena površina od područja uz samu obalu, pa sve do 30-ak m na vodu, crnila se od insekata (mislim da su to bili mravi), koji su se u blizini verovatno rojili, i nakon toga popadali u vodu. Ono što je nas impresioniralo bio je veliki broj raznih ribljih usta, koja su te mrave nezasitno gutala. Bilo je tu svega: od malih klija, crvenperki, i babuški, pa sve do pastrvskih grgeča, običnih grgeča, klenova, ali i šarana. Isprva smo sumnjali da baš šarani jedu mrave, ali kad je nekoliko velikih žutih ribljih usta cmoknulo po površini gladno grabeći žive insekte, postalo je jasno da su se i šarani pridružili nenadanoj gozbi. Tu je bilo nekoliko riba, po našoj proceni, oko pet kila. Istu noć prošli smo bez poteza, jer na hranjenom mestu riba očigledno nije radila. U to je vreme na jezeru bilo manje šarana nego danas, i svaka prirodna gozba bila im je dobar signal da se okanu ljudskih mamaca i pređu na prirodnu prehranu. I da to nismo svojim očima videli, mislili bi kako se šarani možda uopšte ne hrane, a oni su se, baš suprotno, do sita prejedali.
Rakovi, račići, puževi
Uz insekte, šarani rado jedu male račiće, rečne rakove, barske puževe i školjke. Rakovi i račići su poznata riblja poslastica, pa stoga ne čudi što mnogi svetski renomirani proizvođači mamaca koriste pojedine komponente za izradu boili baš od njih (rakovo brašno) ili ih koriste kao atraktore. Samo veliki Rod Hutchinson ima nekoliko vrhunskih aroma na toj bazi (npr. Monster Crab, Lobster Thermidor, Crayfish…), a i da ne spominjemo druge. Puževi i školjke su tu opet priča za sebe. Šaran naprosto obožava jezerskog puža (galba trucatula), ali će rado pojesti i veliku većinu drugih, ako mu se u njegovoj večnoj potrazi za hranom nađu na putu. Na vodama sa vrlo bujnom zelenom vegetacijom, gde obično postoje i jake populacije ovakvih puževa, šaran ih danima može gutati pretražujući rubne delove vodene trave. Naročito su za to pogodni obalni pojasevi pliće vode, te ivice „vodene šume”, jasno uz uslov da ih čovek tu ne ometa. Ako osete ljude, ove će ribe pobeći što dalje u mirnije, dublje, pa makar i hranom znatno siromašnije delove jezera, samo ukoliko se tamo osete sigurnijima. Školjke I sa školjkama je slično. Šarani ih jednostavno vole, bez obzira žive li u jezerima, mrtvim rukavcima ili u reci. Rijući po mulju, usisavaju ih sve do svojih ždrelnih zuba koji ih drobe u male komadiće, nakon čega idu dalje na probavu u creva. Šarani školjke jednostavno vole Velike rečne bezupke obično se nalaze u mulju, uz obalu na ivici polja lokvanja i lopoča, ili uz korenje stapki.
Stoje okomito zabodene u mulj tako da im napolje viri jedva jedna šestina ljuske. Otvore ljusku i skupljaju hranu filtriranjem vode. Često su prilično neprimetne, pa nekad ribolovac mora imati istrenirano oko i dobro se zagledati u vodu, kako bi ih lakše uočio, ili dobru uvežbanu ruku da ih u muljevitoj vodi napipa. Ukoliko je voda bistra, može ih se pratiti po izdajničkom tragu, koji svojim pomicanjem prave po rečnom ili jezerskom dnu. U jezerima, često ih nalazimo na podvodnim platoima, ili po plićim sprudovima. Biraju dubinu i temperaturu vode u zavisnosti od godiš- njeg doba. Po velikim hladnoćama i jakim vrućinama znaju se povući u dublje delove, ali u načelu vole topliju i plitku vodu (od pola metra do dva). Još uvek pamtim neke od priča starih (nažalost danas već pokojnih) kupskih profesionalnih ribara, kako su često znali uloviti velike šarane na „matuze” (rečne parangale), postavljene po dnu, i u srednjem sloju vode, te balansirane s bučicama, za somove. Iako na udici nije postojana, jer je voli i lako s nje skida gotovo sva sitna rečna riba, školjka nije mamac za podcenjivanje, jer se baš možda na nekoj od modernim mamcima opterećenih voda ona možda jednom pokaže kao joker u rukavu za lov krupnog ili kapitalnog šarana. Da bi školjku stavili na udicu, potrebno je nožem iza zgloba ljušture malo prorezati, zatim ljuske rastvoriti i probosti udicom kroz malo tvrđe žuto ili narančasto stopalo, a creva i iznutrice omotati oko nje. Ako na vodi gde lovite šarane ima školjki, nemojte ih zanemariti, bilo da ih koristite kao žive mamce, pasirate i stavljate u boile, ili jednostavno vaše omiljene mamce aromatizirate s nekom od aroma na njihovoj bazi. Ni sam ne znam koliko sam puta posle držanja velikog šarana do slikanja, u čuvarci našao sitne ljuskice školjaka, odnosno ostatke od zdrobljenih školjki pomešane s ostacima boili iz izmeta ribe. Zbog toga iskusne ribolovce i ne čudi zašto su poznate delotvorne arome na bazi školjke, kao na primer Freshwater Mussel, Shellfish postale među šaranašima širom sveta tako popularne. Isto tako postoji puno vrlo efektnih dodataka mamcima, koji su upravo napravljeni kao koncentrati školjaka i baš oponašaju prirodnu hranu (npr. kao Amino Swan Mussel) poput aminokiselina iz palete Rod Hutchinsona, ili Green Lipped Mussel Extract od Nutrabaitsa. Ovde je važno napomenuti da je većina ovakvih aroma, koncenrata, aminokiselina ljudima najčešće vrlo neprijatnog mirisa, pa ako ste oženjeni ili imate suprugu „nežnog nosića” pripazite malo gde radite ili aromatizirate boile. Fanatici, koji su bar jednom pokušali sušiti, mleti ili koristiti ove mamce u usmrđenom stanju, kao deo mase za boile u kući, dobro će znati o čemu se radi, jer je i sam pisac ovih redaka zbog jednog takvog eksperimenta jedanput skoro prespavao pod mostom.
Bistro!
-
Kako upecati stuku
Kako upecati štuku
Štuka je predator, povremeno kanibal, a hrani se i lešinama. Tačnije, jede sve na šta naleti u svom lovu – ribe, ptice, žabe, zmije, pacove… Zbog toga je pravo zadovoljstvo upecati ovog lovca – štuku! Da biste porazili opasnog “neprijatelja”, potrebno je prvo da ga upoznate.
Evropska štuka koja se nalazi u gotovo svim srpskim rekama, jezerima, kanalima i barama je grabljivica. Ona ne uživa u lovu, važan joj je samo ulov.
Napada na prepad, skrivena iza grana, trske, srušenih stabala, grebena ili stena (tu je i treba loviti). Stapa se s okolinom u čemu joj pomaže njeno izduženo, hidrodinamično telo. Voli tamu. Napadi su joj po principu “blickriga” jer joj je početna brzina juriša ogromna – oko 10 metara u sekundi.
Štuka hvata plen s boka, umiruje ga, i zatim ga guta počevši od glave. U tom premeštanju neretko gubi plen, a potom retko kad ponovo kreće u lov. Omiljena lovina su joj bolesne i povređene ribe – da se mnogo ne muči! U savladavanju plena pomažu joj oko 700 oštrih zuba, a može da proguta ribu skoro njene veličine! Zube menja u periodu mresta, kada se slabije hrani, a slabije i lovi – od februara do aprila. Najbolje je pecati od kraja leta do proleća (jesen je savršena), a minimalna lovna dužina je 40 cm. Vid joj je izuzetno razvijen – zato su šarene i svetlucave varalice za pecanje štuke. Mirisom oseća povređene ribe, a čulom dodira oseća vibracije na koje se alavo zaleće. Štuka se peca na živog, ali i mrtvog kedera, varaličarenjem i mušičarenjem. Najbolja mesta za ribarenje su plitki zalivi gde ona čeka plen u zasedi. Udica se obično zabacuje uz obalu, ali štuka ide i u dubinu i to pogotovo veći primerci. Varalice pogodne za lov štuke su one koje prave dobru vibraciju: leptiri, kašike, šedovi, tvisteri, vobleri… Kada štuka zagrize ne treba odmah kontrirati, upravo zbog činjenice da ona tek treba da preokrene plen. Zato je bolje zakasniti sa kontrom, nego požuriti. Potom je lagano treba izvlačiti na obalu.
-
Stuka
Štuka
Malo je toga poznato o pravoj ishrani štuke (Esox lucius L.) u potpuno prirodnim, netaknutim vodenim staništima na Balkanu. U razdoblju od 2006. do 2010. ulovljeno je 528 primjeraka štuke na 20 lokacija u tri različita vodena staništa. Štuka je lovljena udicom minimalno četiri puta mesečno. Štuke su uglavnom hvatane u jesen, s najviše ulova u oktobru. Osim toga, u jesen je zabeležen i najveći intenzitet hranjenja. U želucima štuka pronađeno je ukupno 15 vrsta ribljeg plena. Najčešća riba plen bila je babuška (Carassius auratus gibelio), sledile su bodorka (Rutilus rutilus) i uklija (Alburnus alburnus). Zaključeno je da se sastav ribljeg plena i udeo kičmenjaka i beskičmenjaka u plenu uglavnom razlikuju od drugih istraživanja, verovatno zato što su istraživana područja bila geografski različita.
Štuka, jedan od top predatora u našim vodama, ali i Evropi, Aziji i Americi i hrani se gotovo isključivo ribom. Ona je usamljeni lovac, za razliku od smuđa koji češće napada u grupama, gde su izuzetak veći primerci smuđeva koji su, takođe usamljenici, ili idu u paru, mužjak i ženka. Štuka naseljava slatkovodne sporotekuće reke, jezera, bare, kanale severne zemljine hemisphere. Ima veoma važnu ulogu u održavanju ekosistema voda. Štuka, zajedno sa ostalim grabljivicama u našim vodama modifikuje broj vrsta riba i njihovu ukupnu zastupljenost. Morfološki i anatomski štuka je pravi grabljivac. Kratak jednjak, veliki želudac i kratko zadnje crevo ukazuju na tipičnog mesojeda. Zanimljivo je i veoma poznato našim ribolovcima, koji su to otkrili čišćeći štuke, da je njen želudac sposoban progutati plen njene sopstvene veličine, pa i veći. Gotovo jedina prepreka joj je raspon vilica da bi progutala toliki plen. Mlade štuke, veličine do 50 mm se hrane isključivo nižim vrstama člankovitih životinja u vodi, sićušnim planktonskim rakovima i insektima. Rakovi se dele na niže (Entomostraca) i više rakove (Malacostraca). Kako raste, njen plen postaju najpre manje ribe ali i drugi beskičmenjaci i kičmenjaci. Maksimalna veličina njenog plena raste u skladu sa njom, ali i velike štuke jedu manji plen, tako da ta relacija nije pravilo. Zaključak je da njen izbor zavisi pre svega od ponude ribe. Između 5.45 i 81.4 primeraka po m2 je zabeležen kanibalizam, ishrana sopstvenom vrstom. Raniji pogrešan zaključak je bio da je štuki kanibalizam ponašanje zbog hrane, međutim, temperatura i njene razlike, kao i nedostatak mesta za sakrivanje, (prirodnih skloništa u vodi) dovode takođe do kanibalizma, što je takođe veoma zanimljivo otkriće. Štuka se takođe hrani pticama i manjim sisarima koji se nađu u vodi. To su ptice koje žive pokraj vode, plivaju i love ribu, poput patki, gnjuraca, ronaca, vodomara, i sl. Kao i miševima i pacovima.
Za teritoriju ovog istraživanja uzeta je Vojvodina, naročito severozapadni deo, Dunav, njegove pritoke i izliveni delovi koji čine manje ili veće bare, i jezera, zatim mreža kanala Dunav-Tisa-Dunav, jezera i bare nakon povlačenja Dunava posle izgradnje brane, i nakon povlačenja Tise. Vojvodina je savršeni teren za ovakvo istraživanje. Ispresecana vodenim, sporotekućim i stajaćim površinama, bogatim vodenom vegetacijom, ona predstavlja gotovo idealno stanište ove grabljivice. U lovu štuka za ispitivanje korišćeni su i prirodni i veštački mamci. Beleženi su dimenzije ribe, datum ulova, doba dana, mesto ulova i pol ribe. Sadržaj želuca svake jedinke je snimljen.
Ukupno je ispitano 528 primeraka, između 2006. i 2010. god. I to prosečne veličine 45, a bilo je primeraka od 38.1 do 51.9 cm. i prosečne težine 728 do 1219.1 kg. Zanimljivo je da je broj ženskih jedinki veći od broja muških, i to 338 ženskih na prema 190 muških jedinki od ukupnog broja ulovljenih štuka. Anatomski, između mužjaka i ženki su postojale uvek razlike u obliku i dimenzijama tela, dok je težina između njih manje varirala. Najveći broj ulovljenih štuka bio je u mesecu oktobru, dok je najniži zabeležen u dubokoj zimi, kasnom proleću i februaru mesecu. Iz sadržaja stomaka svih ispitanih primeraka, utvrđeno je sledeće : najčeći plen bio je Carassius auratus gibelio ili melez, babuška. Kanibalizam je zabeležen u manjem procentu od očekivanog, 3.4 % od ukupnog broja ispitanih primeraka, 6.9 % sadržaja je obeleženo kao grupa “drugih vrsta riba kao plena “, i u nju spadaju : Deverika – Abramis brama, Šaran – Cyprinus carpio, Amur – Ctenopharyngodon idella, Balavac – Gymnocephalus cernuus, Tolstolobik – Hypophthalmichthys molitrix,Patuljasti somić –cverglan – Ictalurus nebulosus, Bezribica ili Amurski čebačok – Pseudorasbora parva, Smuđ – Sander lucioperca.. U samo 1.7 % ispitanih jedinki nađeni su kičmenjaci, poput miševa i pacova, žaba.
Nakon babuške, najbrojniji plen nađen u želucima ispitanih jedinki bila je Rutilus Rutilus – bodorka, zatim, Alburnus Alburnus – Uklija, kaugler ili i samo keder kod nas, zatim Pucavac, (gorčak, gaovica, kučahal, platičica, banatski keder, plavojka) – Rhodeus sericeus, zatim Lepomis Gibbosus – sunčanica, zatim Crvenperka (Scardinius Erythrophthalmus) i na kraju, pomenuti kanibalizam u malom procentu, u sadržaju određenog manjeg broja primeraka, pronađena je i sopstvena vrsta – Esox Lucius –štuka.
Ulovljeni veći broj ženskih jedinki ukazuje na njihovu veću i češću potrebu za hranom, ( češće su od mužjaka napadale naše mamce ) što je naročito došlo do izražaja nakon mresta jer je to energetski zahtevan biološki proces za ženke. Međutim, vreme mresta često varira od geografskih zona. Engleska istovetna studija pokazuje suprotno, po njihovim naučno-istraživačkim radovima u ovoj oblasti, štuke su se intenzivno hranile tokom leta i jeseni, za razliku od ove studije koja pokazuje da su od maja do kraja jula meseca, zatim meseca decembra i meseca februara najređe uzimale mamce.
Dolaskom karaša (Carasius carasius) iz Kine, u drugoj polovini 20. veka, u Evropu, i njegovo brzo razmnožavanje i širenje u svim vodama uticalo je na to da, pored babuške, bude jedan od glavnih na meniju. Zanimljivo je da jedna nemačka studija iz 1991. god. iz ove oblasti, pokazuje da je štuka radije jela crvenperku tokom leta, a zatim sunčanicu kako se bližila jesen. U Engleskoj, zanimljivo, štučiji glavni meni čine najpre bodorka, zatim grgeč, pa evropska jegulja (Anguilla Anguilla). U nedostatku ribe, štuke se prilagođavaju i jedu ono što se može naći u vodi, i veoma dugo mogu opstati samo na beskičmenjacima, poput insekata. Zaključak ispitivanja je da se periodi intenzivnog hranjenja štuka razlikuju među različitim geografskim područjima, kao i plen kojim se hrane. Plen se razlikuje usled razlika u zastupljenosti vrsta kojima se hrane u različitim vodama, te je najčešće zastupljena vrsta u nekoj vodi i najčešće na meti ovog predatora. Ovo je veoma važan zaključak i on potvrđuje ono što su i naši ribolovci sami, empirijski vremenom zaključili, a to je da je najbolji živi mamac za štuku ona riba koje u nekoj vodi najviše ima. Procenat beskičmenjaka i kičmenjaka pronađenih u sadržaju želudaca ispitanih jedinki je bio sličan kao i u drugim studijama iz drugih geografskih područja u Evropi, što je takođe važan zaključak jer pokazuje da štuka ipak preferira ribu kao plen u odnosu na sva ostala živa bića u vodi.
Bistro!!!
-
Tostolobik
Tostolobik
Narastu do 1 m. Dostižu 20 kg mase(cak i vise) . Tolstolobik je prenet iz Kine, iz rijeke Amur. Gaji se u ribnjacima, a naselio je i Dunav i njegove pritoke. Bijeli se kao mlađ hrani zooplanktonom, a kada poraste isključivo fitoplanktonom (algama i jednoćelijskim organizmima). Sivi se i kao odrastao hrani zooplanktonom (larve, vodene bube). Međutim, u ribnjacima, obje se vrste mogu naviknuti i na gliste i na zrnastu hranu.
LOV TOLSTOLOBIKA
Ulov tolstolobika je uglavnom slučajan. Češći je na hranjenim vodama, gdje se on navikava na zrnastu hranu. Lovi se sa više uspjeha na plovak u srednjim slojevima vode nego dubinski. Najlonom od 0,20 mm do 0,30 mm i šaranskim udicama. Za uspješan ribolov obavezno je korištenje primame (primama u vodi treba da stvara oblak po čitavoj visini vodenog stuba i blago muti vodu oko hranilice), od mamaca se koristi, prazna udica kod sistema sa tehnoplanktonskom tabletom (tolstolobik usisa udicu prilikom hranjenja), stiroporna kuglica, svila mladog kukuruza, mlad ili kuhani kukuruz, list djeteline, komadići vodenog bilja. Najbolji trenuci za ribolov su rani jutarnji i kasni večernji sati.
Bistro!!!!
